Kupci se otimaju za kilogram ovog domaćeg povrća: Sve manje ljudi ga gaji, a zarada nikad veća

Pasulj je vekovima jedna od najvažnijih namirnica na srpskoj trpezi, ali poslednjih godina postaje i ozbiljna tržišna roba. Iako Srbija ima odlične uslove za proizvodnju, domaćeg pasulja je sve manje, pa su pijace i marketi preplavljeni uvoznim sortama iz Kirgistana, Egipta, Kine i drugih zemalja. Međutim, većina kupaca će pre kuptit domaći pasulj čak i ako je malo skuplji, pa je potražnja velika, a cena stabilna.

Srbija danas značajne količine pasulja uvozi upravo zato što domaća proizvodnja ne može da zadovolji tržište. Na pijacama se uglavnom prodaje uvozni pasulj, dok je domaći postao prava retkost. To praktično znači da svaki ozbiljniji proizvođač kvalitetnog domaćeg pasulja unapred ima obezbeđene kupce.

Gde se u Srbiji najbolje gaji pasulj

Pasulj najbolje uspeva u centralnoj, zapadnoj i južnoj Srbiji. Posebno su poznati krajevi oko Ivanjice, Sjenice, Novog Pazara, Arilja, Valjeva, Kruševca i Leskovca, gde klima pogoduje razvoju kvalitetnog zrna. Najviše mu prijaju umereno topla klima, dosta sunčanih dana, plodno i rastresito zemljište i dobra drenaža.

Setva pasulja u Srbiji uglavnom počinje od sredine aprila do kraja maja, kada temperatura zemljišta pređe 10 stepeni. Rana setva se ne preporučuje zbog prolećnih mrazeva. Pasulj traži dobro pripremljeno zemljište, redovno uništavanje korova, povremeno prihranjivanje iumereno zalivanje.

Najosetljiviji period je cvetanje i formiranje mahuna. Tada nedostatak vode može ozbiljno da smanji prinos. Ipak, previše kiše takođe nije dobro jer povećava rizik od bolesti i truljenja korena.

Stručnjaci upozoravaju da su upravo loša agrotehnika i nedovoljna prihrana među glavnim razlozima slabijih prinosa u Srbiji.

Koliki su prinosi

Prinos pasulja dosta zavisi od sorte, kvaliteta zemljišta i vremenskih uslova. U proseku manji proizvođači ostvaruju od 1 do 1,5 tonu po hektaru, dok vrhunski proizvođači uz navodnjavanje i dobru mehanizaciju mogu imati i više od 3 tone po hektaru.

 Računica pokazuje da pasulj može biti veoma isplativa kultura, posebno za manje proizvođače koji imaju svoju zemlju i mogu direktno da prodaju robu.

Najveći troškovi su:

• seme
• obrada zemljišta
• zaštita
• radna snaga
• navodnjavanje
• berba

Berba pasulja uglavnom počinje krajem avgusta i traje tokom septembra, a kod kasnijih sorti i početkom oktobra. Berba je posebno problematična jer pasulj i dalje često zahteva dosta ručnog rada zbog čega mladi izbegavaju ovu proizvodnju, pa domaćeg pasulja ima sve manje. Prilikom berbe je važno da mahune moraju biti potpuno suve, zrno tvrdo, a vlaga niska kako pasulj ne bi pobuđao tokom skladištenja.

Kolika je zarada

Kada se odbiju troškovi proizvodnje čista zarada od pasulja može da bude i 500.000 dinara sa jednog hektara, a u rodnijim godinama i uz adekvatne agrotehničke mere i do 700. 000 dinara  

Najveća razlika nije samo u prinosu već u prodaji. Najviše zarađuju oni koji svoj domaći pasulj prodaju direktno na pijaci, imaju stalne kupce, prodaju preko društvenih mreža ili snabdevaju restorane i etno domaćinstva.

Biznis Kurir