Zašto MOL zateže oko Rafinerije? Stručnjaci saglasni šta je razlog: Ovo bi mogli biti alternativni planovi
Pregovori između države Srbije i mađarske kompanije MOL o budućnosti Naftne industrije Srbije (NIS) ulaze u ključnu fazu. Iako je revidirani predlog mađarske kompanije stigao, srpska strana je zadržala čvrst stav da ponuđena rešenja još uvek nisu u potpunosti zadovoljavajuća.
Kako je istakla ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, glavni kamen spoticanja i dalje se odnosi na budući rad rafinerije u Pančevu i pitanje pokrivenosti tržišta iz njene prerade. Država insistira na tome da se sigurnost snabdevanja i pozitivan uticaj rafinerije na domaću privredu ne smeju dovesti u pitanje.
- Nećemo ugroziti našu sigurnost snabdevanja, niti uticaj koji rad rafinerije ima na ekonomiju i privredu. Pregovori se nastavljaju danas i sutra. Želimo da dođemo do kompromisa, ali ne po svaku cenu - poručila je ministarka, dodajući da se paralelno odvijaju i razgovori između MOL-a i Gaspromnjefta, čiji se ishod čeka kako bi američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) donela konačnu odluku.
Šta čini pregovore kompleksnim
Analizirajući poziciju mađarskog giganta u ovim pregovorima, ekonomista Mahmud Bušatlija za Biznis Kurir ističe da se potezi MOL-a moraju posmatrati isključivo kroz prizmu ekonomske isplativosti i tržišnih kapaciteta u regionu.
- MOL se, kao i svaka velika kompanija, vodi ekonomskom logikom i profitabilnošću. Razlog zašto su pregovori kompleksni leži u činjenici da tržište možda nema dovoljno prostora za još jednu veliku rafineriju u punom kapacitetu u okviru njihovog sistema - objašnjava Bušatlija.
On dodaje da bi prevelika proizvodnja, koja prevazilazi mogućnosti plasmana na tržištu, dovela do pada cena i smanjenja zarade, zbog čega kompanija pažljivo kalkuliše svoje poteze.
- Oni će ići onim putem koji im omogućava da budu dobro pozicionirani na tržištu. Naša država, s obzirom na udeo, pažljivo prati situaciju kako bi osigurala svoj deo prihoda i zaštitila svoje interese u okviru konačnog dogovora - navodi Bušatlija.
Značaj političkog dogovora
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor naglašava da opstanak i rad Rafinerije u Pančevu u eventualnom novom sistemu zahteva snažan strateški i politički dogovor, s obzirom na to da MOL već raspolaže značajnim kapacitetima koji su logistički veoma konkurentni.
- Pančevačka rafinerija ima veće transportne troškove u poređenju sa postrojenjima koja se nalaze na obali mora. Transport sa mora putem JANAF-a je najjeftinija opcija za dalju distribuciju - ističe Kapor. Zbog toga, kako navodi, budućnost rafinerije prevazilazi samo ekonomske parametre i postaje predmet viših međudržavnih dogovora, gde bi se garantovao njen siguran rad u narednom periodu.
Ukoliko se pregovori sa MOL-om ne završe na način koji u potpunosti štiti srpske interese, postoje i alternativni scenariji. Kapor smatra da planovi B i C mogu uključivati pronalazak drugog strateškog partnera ili zadržavanje status quo pozicije, u zavisnosti od širenja geopolitičke situacije i budućih odnosa na globalnom nivou.
Kada je reč o energetskoj stabilnosti Srbije, u slučaju bilo kakvih promena u obimu prerade u Rafineriji nafte Pančevo, Kapor naglašava da sistem ima mehanizme da se zaštiti.
- Snabdevenost naftnim derivatima se može nadomestiti, posebno imajući u vidu da Srbija već radi na izgradnji dodatnih skladišnih kapaciteta, čime bi se sigurnost snabdevanja nastavila po starom - objašnjava Kapor za Biznis Kurir.
On se osvrnuo i na važnost socijalnog aspekta, odnosno brige o zaposlenima u rafineriji i povezanim preduzećima.
- Ukoliko bi došlo do promena, država bi svakako primenila socijalne programe, subvencije ili programe prekvalifikacije kako bi se ti radnici preusmerili u druge održive industrije. To je proces koji je stresan, ali je sasvim uobičajen u dinamičnim i efikasnim ekonomijama. Pronalazak posla u granama koje imaju dugoročnu ekonomsku održivost je na kraju dobro za celu ekonomiju Srbije - zaključuje Kapor.
Tabaković: Odlaganje prodaje iscrpljuje državu
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković upozorila je da odlaganje prodaje ruskog udela u NIS-u stvara dodatne troškove i iscrpljuje državu u svakom smislu. Ona je naglasila da državno rukovodstvo ulaže napore da reši vlasničko pitanje kako bi se obezbedio nesmetan rad NIS-a i Petrohemije. Uz opasku da se o ovome kao guvernerka ne pita, Tabakovićeva je podsetila da nije bila konsultovana ni pri privatizaciji Komercijalne banke, što, kako je navela, nikada neće moći da prežali.
Biznis Kurir
