Rat u zalivu uticao na srpske pumpe: Ivezić analizira kako smo izbegli nestašice goriva i šta donose pregovori Rusa i Mađara

Srbija trenutno nema poteškoća u snabdevanju gorivom, ali globalna energetska kriza i neizvesna situacija oko NIS-a i dalje predstavljaju ozbiljan izazov. Rukovodilac Sektora za energetiku na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, profesor Dejan Ivezić, ocenio je da domaće tržište za sada funkcioniše stabilno, ali upozorava da svet još nema adekvatnu zamenu za ključne pravce transporta nafte.

On je dodao da je tržište redovno snabdevano naftnim derivatima, zahvaljujući velikim naporima države i kompanija koje se bave distribucijom.

- Ne vidi se ta kriza, ali iza toga stoji veliki trud kako države, tako i naftnih kompanija distributera koji su zaista učinili mnogo toga da obezbede potrebne količine derivata i da tržište funkcioniše kako treba - istakao je Ivezić.

"Strateški značaj NIS-a je mnogo širi od Rafinerije"

Kako se približava 22. maj, kada ističe licenca za pregovore o izlasku ruskog većinskog vlasništva iz NIS-a, razgovori sa mađarskim MOL-om postaju intenzivniji. Dok Srbija očekuje novu ponudu i eventualni dogovor sa mađarskom kompanijom kao mogućim budućim partnerom, iz MOL-a poručuju da je interesovanje za kupovinu NIS-a dokaz njihove dugoročne posvećenosti regionu i spremnosti da preuzmu odgovornost u državama u kojima posluju.

Govoreći o sankcijama NIS-u i pregovorima sa MOL-om, Ivezić je ocenio da postoje signali da se razgovori pomeraju sa mrtve tačke.

- Država pregovara sa MOL-om oko svog paketa udela u naftnoj industriji, da MOL pregovara sa ruskom stranom oko većinskog paketa i imam utisak da se stvari ipak kreću - rekao je Ivezić, dodajući da je važno razumeti širi značaj NIS-a za Srbiju.

Prema njegovim rečima, fokus javnosti uglavnom je usmeren na Rafineriju u Pančevu, iako NIS obuhvata i domaću proizvodnju nafte i prirodnog gasa.

- Količine koje se dobijaju iz domaćih ležišta nisu zanemarljive. U slučaju nafte to je skoro 20 posto, u slučaju gasa to je skoro devet posto potrebnih količina. Tako da se svi nadamo da će ti pregovori na kraju dovesti do uspešnog završetka i da će se to stanje normalizovati - naglasio je Ivezić.

Ormuski moreuz i tankerski transport

Govoreći o globalnim poremećajima na tržištu nafte, Ivezić je istakao da svet u velikoj meri zavisi od ključnih transportnih ruta, poput Ormuskog moreuza i Sueckog kanala.

- To je geografija i od nje se ne može pobeći. Najveća nalazišta i najveći proizvođači, posebno nafte, se nalaze u toj zoni Bliskog istoka, Persijskog zaliva. Transport tankerima je nešto na čemu je zasnovan naftni biznis i ova situacija koju sada imamo zbog rata u Persijskom zalivu je dovela do toga da je praktično nekih 20 do 25 posto potrebnih količina nafte pod znakom pitanja i to dovodi do ovog velikog poremećaja koji trenutno živimo - rekao je Ivezić.

Na pitanje da li postoje alternativni pravci snabdevanja, profesor Ivezić smatra da "pravih alternativnih puteva nema".

- Rešenje je promena paradigme. Živimo u svetu koji je više od sto godina zasnovan na fosilnim gorivima. Nafta je gorivo 20. veka i samo ta zelena tranzicija, prelazak na neka lokalna rešenja dugoročno dovodi do toga da nemamo više ovakvu zavisnost kao što sad imamo - poručio je Ivezić.

Nafta kao globalni energent

Objašnjavajući zašto tržište nafte reaguje brže na krize nego tržište gasa, Ivezić je naveo da se cena nafte određuje na globalnom nivou.

- Cene nafte se formiraju na svetskom tržištu. Postoje neke regionalne male razlike, ali ti pariteti između različitih tipova nafte su uspostavljeni i prosto nafta je kao i zlato. Dakle, vrednost koja je ista svuda u svetu - rekao je Ivezić.

Sa druge strane, prirodni gas je, kako objašnjava, istorijski bio lokalni energent, povezan sa gasovodima i dugoročnim ugovorima.

- Osamdeset odsto svetskog snabdevanja prirodnim gasom obavlja se putem gasovoda, a svega 20 odsto putem tečnog prirodnog gasa. Gasovodi su vezani za dugoročne ugovore i iako tu uvek imate i neku naftnu formulu, suštinski cene su predvidljivije - naveo je Ivezić.

"Energetska bezbednost mora biti nacionalni cilj"

Iako smatra da je trenutna energetska kriza ozbiljna, Ivezić ocenjuje da još nije dostigla razmere naftnih šokova iz sedamdesetih godina prošlog veka.

- Tada ste imali povećanje cene nafte i do sedam puta. Ipak se to sada nije desilo - ukazao je Ivezić.

Ipak, dodaje da svet dugo nije bio suočen sa ovako velikom globalnom krizom.

Govoreći o dugoročnim posledicama, naveo je da će cene energenata rasti dok god postoji deficit na tržištu.

- U ovom slučaju, to je problem sa naftom. Što se tiče prirodnog gasa, mislim da će ta osetljivost ipak da bude manja. Ja se iskreno nadam da ovo neće predugo trajati i da će se stvari ipak vratiti u nekakvu normalu - dodaje Ivezić.

Kada je reč o energetskoj bezbednosti država, profesor Ivezić ističe da mali broj zemalja može da kaže da je potpuno energetski nezavisan i da raspolaže dovoljnim količinama sopstvenih resursa.

- Na sve ostale zemlje globalni uslovi utiču i jedini pravi lek je diversifikacija, da se nalaze različiti izvori snabdevanja energijom i energentima i oslanjanje na ono što svako od nas ima, a to su obnovljivi izvori, nešto što je lokalno dostupno - poručuje Ivezić.

Prema njegovim rečima, energetska bezbednost mora da bude deo šire strategije nacionalne bezbednosti.

- Sigurno snabdevanje energijom i energentima treba postaviti kao nacionalni cilj - poručio je Ivezić.

Komentarišući odluku Evropske unije da zbog krize privremeno ublaži deo propisa koji se odnose na emisiju metana, Ivezić ocenjuje da je reč o "iznuđenoj meri" koja pokazuje da je u kriznim okolnostima prioritet ipak sigurno snabdevanje.

- To je samo primer da je sigurno snabdevanje na prvom mestu, a da je ekološki problem stavljen malo pod tepih - zaključio je Ivezić.

Biznis Kurir/RTS