Oglasila se MOL Grupa: Kompanija poslala važnu poruku tržištu
MOL Group danas je objavila finansijske rezultate za prvi kvartal 2026. godine. Kompanija je ostvarila dobit pre oporezivanja u iznosu od 212 miliona dolara, pri čemu su pozitivan efekat viših cena ugljovodonika ublažili nestabilnost u snabdevanju sirovom naftom i negativni efekti regulatornih ograničenja cena.
Jedan od najvažnijih događaja tokom prvog kvartala bilo je puštanje u rad Ininog postrojenja za preradu teških ostataka u Rijeka, investicije vredne 700 miliona evra.
Komentarišući rezultate, predsednik i izvršni direktor MOL Grupe, Zsolt Hernadi, rekao je:
- Geopolitičke neizvesnosti, izazovi bezbednosti snabdevanja i vladine intervencije koje su obeležile proteklu godinu dodatno su se intenzivirale u prvom kvartalu. Sukob u Iranu, prekid gasovoda Družba i regulatorna ograničenja cena širom regiona testirali su našu otpornost.
Uzimajući sve ovo u obzir, izuzetno sam ponosan na rezultate MOL Grupe i činjenicu da smo, uprkos svim izazovima, zaključili snažan kvartal. To je prvenstveno zbog našeg internog učinka i otpornog i integrisanog poslovnog modela. Veliko je dostignuće da ne moramo da menjamo finansijske smernice za ovu godinu i da smo na pravom putu da ostvarimo sve ciljeve.
Pored toga, drago mi je što smo uspeli da obezbedimo bezbednost snabdevanja u regionu čak i tokom izuzetno dugog i neviđenog prekida naftovoda Družba. To je rezultat strategije diverzifikacije koju smo najavili pre deset godina, u okviru koje ulažemo 500 miliona dolara u razvoj Južne rute snabdevanja. Nastavljajući ove investicije i ulaganjem dodatnih 180 miliona dolara u cjevovodne veze sa rafinerijama u Mađarskoj i Slovačkoj, osigurat ćemo potpunu fleksibilnost rafinerijskog sistema i viši nivo integracije. To će nam omogućiti da donesemo najbolje moguće odluke kada je u pitanju snabdevanje sirovom naftom i derivatima.
Naš cilj je oduvek bio da izgradimo ekosistem bezbednosti snabdevanja u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, gde će sinergija između rafinerija i energetske infrastrukture biti maksimalna. Nedavno pušteno u rad postrojenje za preradu teških ostataka u Rijeci, najveća investicija u istoriji naše hrvatske kompanije INA, kao i namera da preuzmemo NIS, najbolji su primeri za to: dugoročno smo posvećeni regionu i preuzimamo odgovornost za svaku zemlju u kojoj poslujemo.
Rast u segmentu istraživanja i proizvodnje
Delatnost istraživanja i proizvodnje (Upstream) zabeležila je rast tokom prvog kvartala 2026. godine, uz podršku povoljnog kretanja cena sirove nafte i prirodnog gasa.
Proizvodnja je na kvartalnom nivou smanjena na 95,5 hiljada barela dnevno, ali je ostala u okviru planiranih smernica upravljanja od 95 do 97 mboepd, uprkos gubitku dela proizvodnje usled sukoba u Iranu.
Na pad proizvodnje uticali su privremeni zastoji u Mađarska i Azerbejdžan, kao i obustava proizvodnje u regionu Kurdistan. Sa druge strane, deo gubitaka nadoknađen je ukidanjem ograničenja proizvodnje u Pakistan i povećanom proizvodnjom u Kazahstan.
Kvartal je obeležilo i otkriće gasa na bušotini Bilitang 1 u Pakistanu, gde MOL ima ulogu operatera projekta sa osam odsto udela. Kompanija je dodatno proširila svoj kopneni portfolio u Hrvatska, dok je u Libija dobila dozvolu za istraživanje na moru nakon ulaska na tržište kroz zajedničko ulaganje sa Repsol i TPAO u oblasti istraživanja Mediterana.
Pad rezultata rafinerijskog poslovanja
Rezultati rafinerijskog poslovanja (Downstream) bili su značajno slabiji nego prethodne godine, prvenstveno zbog nižih marži i manjih količina prerade.
Obim prerade sirove nafte bio je znatno niži nakon požara u Dunavskoj rafineriji u oktobru 2025. godine, dok su dodatne probleme izazvali poremećaji u snabdevanju, uključujući prekid rada naftovoda Družba 27. januara.
Zbog smanjenih količina prerade opala je i prodaja naftnih derivata. Važan događaj predstavljalo je puštanje u rad postrojenja za preradu teških ostataka u Rafineriji nafte Rijeka 10. marta. Investicija vredna 700 miliona evra ubraja se među najveće industrijske projekte u istoriji Hrvatske.
Petrohemijski segment poslovanja ostao je u negativnoj zoni zbog ograničene dostupnosti sirovina i niskih petrohemijskih marži.
Rast segmenta potrošačkih usluga
Rezultati segmenta potrošačkih usluga (Consumer Services) bili su podržani slabljenjem američkog dolara i organskim rastom poslovanja van segmenta goriva.
Istovremeno, marže na gorivo bile su niže nego prethodne godine zbog regulatornih ograničenja cena uvedenih u martu na većini tržišta.
Segment bez goriva ostvario je rast od oko pet odsto, kako u prodaji tako i u maržama, zahvaljujući organskom širenju poslovanja i razvoju brenda Fresh Corner.
Pozitivni rezultati u kružnoj ekonomiji i gasnom poslovanju
Segment usluga kružne ekonomije (Circular Economy Services) ostvario je pozitivan rezultat, pre svega zahvaljujući sezonskim faktorima i manjim troškovima zbog smanjenih količina prikupljenog otpada.
Aktivnosti povratnog pakovanja kroz DRS sistem ostale su na nivou prethodnog kvartala.
Gasni biznis (Gas Midstream) zabeležio je bolje rezultate u odnosu na prethodnu godinu zahvaljujući većoj potražnji za regionalnim transportnim uslugama i povoljnim efektima kursnih razlika, koji su nadmašili negativne makroekonomske uticaje.
Biznis Kurir
