Neki građani moraju vratiti državi 40 odsto prihoda: Digla se velika bura oko para u komšiluku
Sud je, naime, zaključio da se radni odnos ne može utvrđivati na osnovu samo nekoliko izdvojenih elemenata, poput dominantnog klijenta ili redovnih isplata, već da je potrebna celovita analiza stvarnog sadržaja odnosa.
Podsetimo, mnogi paušalci već su pokrenuli upravne sporove protiv rešenja kojima se, suštinski, utvrđuje da su bili "prikriveno zaposleni“, nakon čega im se nalaže plaćanje doprinosa i drugih davanja u visini gotovo polovine godišnjih prihoda. U jednom od takvih slučajeva Upravni sud u Zagrebu i Visoki upravni sud RH razmotrili su prigovore paušalaca i potvrdili da Poreska uprava nije bila u pravu te su sami rešili predmet i obustavili poreski postupak.
Poreska uprava navodi da se pod prikrivenim zapošljavanjem smatraju situacije kada vlasnik paušalne preduzetničke radnje koristi poreske pogodnosti suprotno svrsi zakona. Drugim rečima, umesto sklapanja ugovora o nesamostalnom radu, osnivač zanatske radnje plaća porez na dohodak u paušalnom iznosu, dok se naknade za posao koji ima obeležja zaposlenja isplaćuju na račun obrta.
Poslovanje s jednim klijentom
O tome šta ova presuda znači u praksi, gde su granice poreskog rizika i kako se preduzetnici mogu zaštititi, razgovarali smo s poreskom savetnicom Nikolinom Birkić.
Prema njenim rečima, najčešći razlozi zbog kojih Poreska uprava pokreće ovakve postupke povezani su s obrascima poslovanja obrtnika.
"Kao ključan indikator često se ističe poslovanje s pretežnim klijentom, odnosno situacija u kojoj preduzetnik ostvaruje više od 50% ukupnih prihoda od jednog naručioca ili kada proizlazi da je on ranije bio zaposlen kod tog klijenta“, objašnjava Birkić.
Ipak, naglašava da to nije jedini kriterijum.
"Važno je istaći da postojanje takvog odnosa nije jedini razlog za pokretanje nadzora. U praksi su zabeleženi postupci i kada prihod od jednog klijenta ne prelazi taj prag. To pokazuje da se procena rizika zasniva na širem skupu okolnosti, a ne samo na strukturi prihoda“, dodaje.
Povećani poslovni rizik
Drugim rečima, poslovanje s jednim dominantnim klijentom samo po sebi ne znači automatski prikriveno zapošljavanje, ali nosi povećani poreski rizik. Poreska uprava u takvim slučajevima češće proverava postoji li element prikrivenog radnog odnosa jer visoka zavisnost od jednog naručioca može ukazivati na nesamostalan rad.
Birkić dodaje da je rizik u praksi manji kada se posluje preko privrednog društva, delom zbog većih javnih davanja, ali i zbog pravne odvojenosti društva od vlasnika.
Granica između legitimne poslovne saradnje i poreskog rizika ne određuje se samo brojem klijenata, već stvarnim obeležjima odnosa. Rizik raste kada postoji više elemenata poput:
- obavljanja iste ili slične delatnosti kao klijent,
- nepostojanja jasno definisanog projekta,
- kontinuiranih mesečnih isplata sličnih plati,
- obaveze ličnog izvršenja posla,
- ograničene mogućnosti angažovanja zamene,
- tržišnih ograničenja poput zabrane rada s klijentima naručioca.
Detaljna provera ugovora
"Posebno nepovoljno ocenjuju se ugovorne odredbe koje ograničavaju prenos posla na treća lica. Čak i kada je moguć uz saglasnost klijenta, Poreska uprava to može tumačiti kao odnos kontrole karakterističan za radni odnos“, navodi Birkić.
Procena se uvek temelji na ukupnosti okolnosti konkretnog slučaja. Kombinacija ekonomske zavisnosti, kontrole i ličnog rada značajno povećava verovatnoću da će odnos biti prekvalifikovan u nesamostalan rad.
Preduzetnici mogu proceniti rizik analizom ugovora i stvarnog načina rada. Posebno je važno da li se radi o kontinuiranom angažmanu ili jasno definisanom projektu s konkretnim rezultatom.
Odredbe o naknadi i izvršenju posla
Ako je naknada ugovorena kao fiksni mesečni iznos bez veze s rezultatima, model može ličiti na platu. Nasuprot tome, plaćanje po projektu ili fazama smanjuje poreski rizik. Preuzimanje poslovnog rizika (garancije, odgovornost za isporuku i slično) ukazuje na samostalnost — ali mora biti stvarno, ne samo formalno.
Važno je analizirati i stvarni način rada: koristi li obrtnik sopstvenu opremu, određuje li sam radno vreme, radi li za više klijenata, snosi li poslovni rizik i da li je integrisan u organizaciju naručioca.
Najčešće greške preduzetnika
Najčešće greške proizlaze iz nesklada između stvarnog rada i dokumentacije:
- nedovoljno pažnje posvećene ugovorima,
- nedostatak dokaza tržišne aktivnosti,
- oslanjanje na jednog klijenta,
- fiksne mesečne naknade bez projekata,
- korišćenje opreme i resursa klijenta,
- uključivanje u interne procese kao zaposleni,
- nepostojanje sopstvene organizacije rada.
Obrtnici bi trebalo da čuvaju dokaze o marketingu, ponudi usluga, komunikaciji s klijentima, ulaganjima u opremu, softver i edukacije — jer to dokazuje samostalnost.
Promena poreske prakse
Presuda Visokog upravnog suda mogla bi dovesti do preciznijeg i uravnoteženijeg pristupa proceni nesamostalnog rada. Sud je naglasio da pojedini elementi, poput određivanja rokova ili činjenice da je posao deo redovne delatnosti naručioca, sami po sebi nisu odlučujući bez ključnih obeležja radnog odnosa.
Posebno važnim Sud je istakao mogućnost prenosa posla na treću osobu, naglašavajući da je takva mogućnost nespojiva s klasičnim radnim odnosom.
Kurir Biznis/Dnevno.hr
