Republički fond PIO predstavio rezultate poslovanja za 2025. godinu: Penzioneri su u prethodnoj godini imali najveće uvećanje penzija do sada
20. maj 2026. godine - Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje predstavio je javnosti godišnji izveštaj o rezultatima poslovanja za 2025. godinu, tokom koje su najznačajniji rezultati ostvareni u oblastima finansijske stabilnosti, redovne isplate penzija, digitalizacije usluga i unapređenja sistema obaveznog socijalnog osiguranja.
„Rezultati koje smo danas predstavili nisu dostignuće jednog čoveka, već rezultati rada svih zaposlenih Republičkog Fonda PIO. Кao jedan od najvažnijih pokazatelja poslovanja Fonda svakako se ističe isplata penzija, koja je u 2025. godini bila tačna u dan, u sat, u minut. Takođe, sa dva realizovana povećanja primanja, penzioneri su u prethodnoj godini imali najveće uvećanje penzija do sada. Tokom prethodne godine, ostvarili smo više od očekivanih rezultata, a to potvrđuje i činjenica da je prosečna penzija iznosila 56.843 dinara, što predstavlja
Osim toga, svi ostvareni ciljevi pokazatelji su uspešne saradnje Vlade Republike Srbije i Fonda PIO, donoseći penzionerima dodatnu sigurnost u stabilnost penzija i isplate istih“, istakao je direktor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Relja Ognjenović.
Osim toga, tokom 2025. godine, Fond PIO ostvario je budžetski suficit od 8,9 milijardi dinara, dok su prihodi od doprinosa činili 79,6 odsto ukupnih prihoda Fonda, što potvrđuje stabilnost penzijskog sistema i odgovorno upravljanje javnim sredstvima.
Penzije i ostala prava iz PIO uvećani su za 24,4% u periodu od decembra 2024. do decembra 2025. godine. Penzije su redovno isplaćivane za više od 1,66 miliona penzionera, dok je, istovremeno, za unapređenje društvenog standarda izdvojeno 1,4 milijardi dinara, od čega je 74% utrošeno za besplatan oporavak penzionera u banjama, a preostala sredstva za ostale vidove društvenog standarda.
Penzionersku karticu, namenjenu svakodnevnoj uštedi, koristilo je više od milion penzionera, koji su tako ostvarili pogodnosti za proizvode i usluge u 900 kompanija i javnih preduzeća. Fond PIO je tokom 2025. godine nastavio i sa unapređenjem efikasnosti rada i dostupnosti usluga, što potvrđuje i činjenica da je više od 90 odsto zahteva za penzije rešeno u zakonskom roku.
Značajni pomaci ostvareni su i u oblasti digitalizacije i modernizacije poslovnih procesa. Tokom godine, gotovo milion osiguranika koristilo je elektronske servise Fonda, od uvida u podatke o stažu, do elektronskog podnošenja zahteva za penziju i praćenja predmeta.
„U toku je uspostavljanje novog jedinstvenog informacionog sistema Fonda i tokom prethodne godine uspostavljena je nova aplikacija za obradu podataka matične evidencije i uspešno je migrirano preko 380 miliona dokumenata matične evidencije iz stare u novu bazu.
Projekat se nastavlja s ciljem da se postupci za ostvarivanje prava na sve vrste penzija, kao i isplata istih, postepeno prevedu na nove aplikacije, koje obezbeđuju viši nivo bezbednosti, efikasnosti i pouzdanosti u radu. Кompatibilno sa ovim sistemom, koji doprinosi tehnološkom unapređenju radnih procesa, razvijen je i novi sistem podrške, tako da su na jednom mestu objedinjene sve važne informacije o svakom osiguranika ili korisniku prava, što će u velikoj meri ubrzati postupak ostvarivanja prava“, izjavio je direktor Ognjenović.
Poslujući u skladu sa globalnim trendovima, Fond je pokrenuo i projekte kojima se u poslovanje uvodi veštačka inteligencija, sa ciljem da različite procese rada učini još efikasnijim.
Ognjenović je posebno apostrofirao odgovoran i domaćinski odnos prema imovini Fonda i troškovima investicija za 52.000m2 izgrađenih, rekonstruisanih i adaptiranih poslovnih objekta u poslednjih pet godina, za koje je prosečna cena po m2 iznosila 114.931 dinar, a za poslovne objekte gde je rekonstrukcija u toku cena je 124.787 dinara po m2, što je neuporedivo manje od cena koju su pojedini mediji objavljivali.
Predstavljeni godišnji izveštaj i njegovi rezultati potvrda su kontinuiranog razvoja, napretka i transparentne komunikacije Republičkog fonda PIO, što će i u narednim godinama predstavljati osnovu streteškog usmerenja te institucije.
