Rade 16 sati, smeštaj katastrofa, a plata mizerija: Istina o sezonskim ranicima u ovoj bogatoj zemlji EU
Sezonski radnici iz istočne Evrope svake godine beru špargle i jagode. Ipak, kako prenosi Nemačka novinska agencija (Deutsche Presse-Agentur – dpa), mnogi od njih i dalje rade u izuzetno teškim uslovima.
Radni dan traje i do 16 sati, nedelje sa više od 70 radnih sati i loš smeštaj samo su neki od problema s kojima se sreću sezonski radnici, upozorava Sindikat građevinarstva, poljoprivrede i zaštite životne sredine (Industriegewerkschaft Bauen-Agrar-Umwelt – IG BAU). Iako se formalno isplaćuje minimalna zarada, radnici često dobijaju samo njen deo, navedeno je prilikom predstavljanja godišnjeg izveštaja za 2025. godinu u Frankfurtu.
Sindikat ukazuje da su nezakonite prakse smanjenja troškova rada i dalje prisutne. Tako se beleže nedozvoljeni odbici, poput zadržavanja depozita bez jasnog razloga. Pored toga, sindikalni savetnici nailazili su i na sporne ugovorne kazne, kao i na umanjenje plata zbog naplate radne opreme kao što su noževi za berbu ili zaštitna oprema.
U međuvremenu, pritisak na radnike dodatno raste. Kako je izjavila Anja Pil (Anja Piel) iz Izvršnog odbora Nemačke konfederacije sindikata (Deutscher Gewerkschaftsbund – DGB), norme su značajno povećane. Dok je 2024. godine bilo potrebno ubrati 11 kilograma špargli na sat, prošle godine ta cifra je porasla na čak 14 kilograma.
Sezonski radnici, pretežno iz istočne Evrope, od ključnog su značaja za nemačku poljoprivredu.
- Oni čine 28 odsto svih poljoprivrednih radnika koji dolaze preko granice da rade u Nemačkoj - naglasila je Pil. U poslednje vreme, radnici dolaze i iz zemalja van Evropske unije, poput Kazahstana i Uzbekistana.
Iako su kontrole pokazale nadprosečan broj kršenja minimalne satnice u poljoprivredi, broj inspekcija opada. Prema rečima Pil, to je zabrinjavajuće. Prema njenim rečima 2021. godine inspekcija je proveravala rad 839 farmi, 2024. godine taj broj pao je na svega 274 gazdinstava.
Kristijan Bek (Christian Beck), član rukovodstva sindikata IG BAU, podseća da je od prošle godine u nemačkoj poljoprivredi uvedeno pravilo da oni koji dobijaju državne subvencije moraju obezbediti fer uslove rada. Ova takozvana „socijalna uslovljenost“ povezuje finansijsku podršku sa poštovanjem radnih i zdravstvenih standarda.
Međutim, sindikati smatraju da se ovo pravilo ne sprovodi dovoljno dosledno. Bek upozorava da minimalna zarada i maksimalno radno vreme još nisu uključeni u ovaj sistem, naglašavajući da se eksploatacija i damping plata ne smeju finansirati javnim novcem.
On je takođe kritikovao predlog Nemačkog udruženja poljoprivrednika da se minimalna plata za sezonske radnike smanji za 20 odsto. Prema podacima Agencije za zapošljavanje, većina ovih radnika dolazi iz drugih evropskih zemalja, pa bi takva odluka mogla predstavljati diskriminaciju.
Bek zaključuje da je bez stranih sezonskih radnika, na primer u proizvodnji špargli u Nemačkoj je praktično nezamisliv. Podseća i da su se poslodavci već žalili na nedostatak radne snage, zbog čega se postavlja pitanje da li bi smanjenje minimalne zarade zapravo dodatno pogoršalo situaciju.
Biznis Kurir/Fenix
