Od ulice do OnlyFans-a: Skrivena industrija za odrasle u brojkama, u ovoj industriji okreću se milijarde

Ekonomisti tvrde da proučavaju tržišta u svim njihovim oblicima. Ipak, jedno ih, čini se, dovodi u neprijatnu situaciju.

Ogromni prihodi

Procenjuje se da pornografija stvara 100 milijardi dolara godišnjih prihoda, što je dvostruko više od industrije veštačke inteligencije. OnlyFans, pretplatnička platforma poznata po eksplicitnom sadržaju, ima 4,6 miliona kreatora, od kojih su mnogi profesionalci u industriji zabave za odrasle. Ima i 380 miliona korisnika koji zajedno troše više od sedam milijardi dolara godišnje. Procene UNAIDS-a, agencije UN-a, pokazuju da se 0,6 odsto žena u svetu starijih od 15 godina bavi „razmenom seksualnih usluga”. U podsaharskoj Africi taj udeo raste na 1,3 odsto.

Seksualni rad je, doduše, teško proučavati jer obuhvata raznolike eksplicitne aktivnosti.

Ulična prostitutka u Najrobiju, luksuzna eskort dama u Londonu i „cam girl” u Kijevu žive u potpuno različitim ekonomskim svetovima. Mnoge, u zavisnosti od potražnje, često kombinuju pornografiju, striptiz i prostituciju. Istovremeno, kriminalizacija gura industriju u podzemlje. Čak i tamo gde je seksualni rad legalan, kao u Nemačkoj i Holandiji, stigma čini radnice uzdržanim kada je reč o razgovoru o poslu.

Kada nedostaju podaci, ljudi se često oslanjaju na nagađanja. Krajem 18. veka, jedan londonski policijski sudija procenio je broj prostitutki na 50.000, što bi značilo da se tim poslom bavila jedna od pet žena u dobi od 15 do 40 godina. Pola veka kasnije, biskup Egzetera izneo je jednako nepreciznu procenu o 80.000 žena. I danas kreatori politika rutinski raspravljaju o ekonomskim troškovima seksualnog rada, u smislu kriminala i polno prenosivih bolesti, sigurni u svoje zaključke, ali često površni kada je reč o dokazima.

Šteta je što su ekonomisti uzdržani povodom ove teme. Seksualni rad je, na kraju krajeva, tržište oblikovano ponudom, potražnjom i cenovnim signalima. Kada ipak odluče da se oprobaju, njihove metode znaju da budu kreativne, a rezultati otkrivaju mnogo toga.

Koliko ih ima?

Na primer, o pravom broju seksualnih radnica. Godine 2021. istraživači iz Ministarstva zdravlja Ruande i američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) procenili su broj seksualnih radnica koristeći metodu „hvatanja i ponovnog hvatanja”, preuzetu iz ekologije. Najpre su na poznatim lokacijama nasumično odabranim uličnim radnicama delili priveske. Nedelju dana kasnije su se vratili i drugom nasumičnom uzorku delili narukvice, pritom proveravajući da li je neka od njih već dobila privezak u prvom krugu. (Postupak su ponovili još jednom, radi veće pouzdanosti.) Poređenjem tih uzoraka mogli su da procene pravu situaciju. Zaključili su da se između 9.000 i 23.000 žena, odnosno od 0,1 do 0,35 odsto ženske populacije Ruande, bavi seksualnim radom.

Kontrolisani eksperiment, zlatni standard u nauci, ovde je iz očiglednih etičkih razloga neprihvatljiv (ne možete svesno izložiti neke žene nezaštićenom seksu ili nasilju). Međutim, ekonomisti mogu da proučavaju ono što se dešava oko njih. Godine 2018, Skot Kaningem sa Univerziteta Bejlor i Maniša Šah sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju analizirali su iznenadnu odluku sudije na Roud Ajlandu kojom je (de fakto) dekriminalizovan seksualni rad u zatvorenim prostorima, te su utvrdili da je nakon toga usledio pad nasilnog kriminala i slučajeva gonoreje kod žena. Godine 2020, Šah i koautori proučavali su suprotan slučaj u indonežanskoj provinciji Istočna Java gde je seksualni rad neočekivano kriminalizovan. Polno prenosive bolesti među radnicama su porasle, a žene koje su ostale bez posla teško su podmirivale troškove školovanja svoje dece.

Kako politike i tehnologija menjaju seksualni rad, ekonomisti otkrivaju nove načine za istraživanje, a vlade uvođenjem novih regulativa gotovo da kreiraju društvene eksperimente. Belgija je, na primer, 2024. godine dala seksualnim radnicima puna radna prava, a Italija je prošle godine uvela oporezivanje prostitucije.

Istovremeno, internet menja prirodu seksualnog rada i olakšava njegovo proučavanje. Umesto da „obeležavaju i ponovo hvataju” radnice na ulici, istraživači sa KU Leven, uključujući Adrijansensa, analizirali su više od 24.000 recenzija objavljenih tokom 12 meseci (2019–2020) na veb-sajtu hookers.nl, popularnom onlajn tržištu. Koristeći sličan princip i matematiku kao u Ruandi, procenili su da se 0,15 odsto žena u dobi od 15 do 49 godina u Holandiji i 0,18 odsto njih u severnoj Belgiji bavi seksualnim radom.

Lakši ulazak u biznis

Ovi brojevi bi mogli biti još i veći, jer platforme poput OnlyFans-a menjaju stavove prema seksualnom radu i olakšavaju ženama ulazak u industriju. U Švedskoj, osam odsto devojaka starosti od 15 do 19 godina kaže da je slalo eksplicitan sadržaj ili dogovaralo susrete u zamenu za novac. Samo 56 odsto Britanaca starosti od 18 do 25 godina smatra „sugaring” (odnos mlađe i starije osobe uz materijalnu korist) oblikom seksualnog rada, u poređenju sa 70 odsto onih starijih od 65 godina.

U radu objavljenom prošle godine, troje italijanskih ekonomista – Elijas Karoni, Davide Dragone i Marina Dela Đusta – predviđaju da „digitalni seks”, poput onlajn pornografije i virtuelnog druženja, smanjuje sramotu i stres oko seksualnog rada, jer obilje ponude normalizuje takve aktivnosti i ruši društvenu stigmu.

Zamena fizičke intimnosti digitalnom, tvrde oni, mogla bi imati i niz ekonomskih posledica, počevši od bržeg pada stope fertiliteta. Veća ponuda seksualnih usluga mogla bi da snizi cene i time dodatno poveća potražnju. Malo koji ekonomista bi ostao nezainteresovan za pitanje da li su ove procene tačne.

Biznis Kurir/Jutarnji/Economist