Kako zaštititi vočnjake od prolećnog mraza? Stručnjaci objasnili šta jedino pomaže, ali i tu postoji jedna mana
Iako je voće trenutno u dobrom stanju, pred voćarima je najosetljiviji deo sezone – period mogućih prolećnih mrazeva. Dok tradicionalne metode zaštite daju ograničene rezultate, stručnjaci ukazuju da su savremeni antifrost sistemi najdelotvorniji, ali za većinu proizvođača i dalje teško dostupni.
Iako je voće trenutno u dobrom stanju, pred voćarima je najrizičniji deo sezone – period mogućih prolećnih mrazeva, koji iz godine u godinu mogu ozbiljno da ugroze rod. Dok stručnjaci upozoravaju da je zbog ranije vegetacije opasnost još izraženija, praksa pokazuje da su mogućnosti zaštite u mnogim voćnjacima ograničene zbog nedostatka radne snage, vode i skupe opreme.
Skupa zaštitna oprema
Radiša Đurđević iz sela Osladić kod Osečine prethodnih godina pokušavao je da zadimljavanjem zaštiti svoj zasad od mraza. Iako je, kako kaže, ova metoda davala određene rezultate, ove godine za takav vid zaštite nema uslova, iako šljivik obećava izuzetan, možda i rekordan rod.
"Ima efekta, ali ove godine to ne možemo da izvedemo. Nemamo radnu snagu, a to zahteva veliko ljudstvo i ozbiljnu organizaciju. Postoji i metoda orošavanja velikom količinom vode uz velike atomizere, ali za to je potrebna ogromna količina vode, a mi je nemamo. Tako da je i to neizvodljivo. Nadamo se samo da mraza neće biti, jer ove godine ne možemo ništa da preduzmemo kada je reč o zaštiti“, kaže Đurđević za RTS.
Na rizik od prolećnih mrazeva upozoravaju i stručnjaci, koji navode da je zbog ranijeg kretanja vegetacije voće posebno osetljivo upravo u ovom periodu.
Ograničen izbor zaštitnih mera
Jovan Milinković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo kaže da proizvođači imaju veoma ograničen izbor mera koje mogu da primene.
"Ono što proizvođači mogu da urade jeste da okreče stabla, jer bela boja delimično odbija svetlost, pa se stabla sporije zagrevaju i sokovi kasnije kreću. Zadimljavanje, kao tradicionalna metoda, pokazalo se kao nedovoljno efikasno. Najbolji način je antifrost sistem, ali je takvih sistema na našem terenu veoma malo. Moguće je da će u skorijoj budućnosti to biti jedini zaista efikasan način zaštite od prolećnog mraza“, navodi Milinković.
Jedan od retkih antifrost sistema u ovom delu Srbije koristi se u oglednom voćnjaku Poljoprivredne škole u Valjevu. Dosadašnja iskustva su pozitivna, ali i tu postoji ozbiljno ograničenje – velika potrošnja vode.
Kako funkcioniše antifrost sistem?
Profesor voćarstva i vinogradarstva u Poljoprivrednoj školi Valjevo Nikola Spasojević objašnjava da se u tom voćnjaku koristi savremeniji, pulsni antifrost sistem sa mikropulsatorima.
"U periodu kada postoji opasnost od niskih temperatura, mikropulsatori orošavaju voćnjak. Na površini cveta stvara se tanak sloj leda. Iznad leda temperatura je ispod nule, ali ispod tog sloja ostaje na nula stepeni, čime se sprečava oštećenje cveta“, objašnjava Spasojević.
I pored velikih šteta koje prolećni mrazevi mogu da izazovu, malo je voćara koji razmišljaju o uvođenju savremenih sistema zaštite, pre svega zbog visokih ulaganja i ograničenih resursa. Zbog toga će i ove sezone rod u voćnjacima u velikoj meri zavisiti od vremenskih prilika i temperaturnih oscilacija u periodu cvetanja.
Kurir Biznis/Agronews
