VOĆNJACI OPUSTOŠENI! MALI PROIZVOĐAČI OČAJNI! Sistemi protivgradne zaštite im preskupi, pa platili danak uzdanja u sreću

Šteta od olujnog nevremena koje je proteklih dana pogodilo pojedine delove Šumadije i napravilo pustoš u voćnjacima ne može se nikako nadoknaditi, tvrde meštani sela oko Topole, Aranđelovca, Rače i Smederevske Palanke koja su najgore prošla.

- Voćnjaci su nastradali od grada, a kolika je krajnja šteta videće se kada voće malo poraste i bude jasno šta je ostalo, a šta opalo. Sve je stradalo: breskva, nektarina, višnja, šljiva, kruška. Tu je i šteta od mraza koji je ovo područje zahvatio 7. aprila, a dosta voća je bilo u punom cvatu. Osiguranje to ne može da nadoknadi. Ko je osigurao voćnjak, a ima dosta takvih, štetu će proceniti osiguravajuća društva. Pitanje je šta je ko i po kom osnovu osigurao, odnosno da li je neko 40 tona po 30 ili po 50 dinara. Polisa je jako skupa i po hektaru košta 12 do 13 odsto. Na primer, ako je osigurana suma 10 miliona dinara, voćar po hektaru mora da plati 1,3 miliona. Ima tu i drugih faktora koji utiču na cenu osiguranja, kakvi su zasadi, da li su novi, stari ili su u punoj snazi. Tačno je da deo te sume plati država, ali i tako je ljudima osiguranje preskupo - objašnjava Nedeljković.

Ovaj voćar ističe da ljudi u tom voćarskom kraju ne mogu da uvedu ni anti-frost sisteme protiv mraza, jer je to bezvodno područje, a protivgradni sistemi su preskupi.

- Ljudi se uzdaju u sreću, ali ih ona nije služila poslednjih godina. Stvar je u tome što protivgradna zaštita nije ni malo jeftina i da pokriješ jedan hektar potrebno je 24.000 do 25.000 evra. Ljudi u selu su mali sitni proizvođači koji imaju druga dodatna opterećenja i nemaju sredstava za protivgradne sisteme - ističe on.

U Udruženju za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS kažu za Kurir Biznis da zvanične procene šteta još uvek nisu dostupne, ali da preliminarni podaci sa terena ukazuju na ozbiljne posledice po voćarsku proizvodnju usled poznog prolećnog mraza i nedavnih nepogoda sa gradom.

- Tokom proteklih meseci zabeležene su niske temperature u ključnim voćarskim regionima, a grad koji je zahvatio više područja u prethodnim danima dodatno je pogoršao stanje na terenu. Ova godina se već sada može označiti kao druga uzastopna vrlo teška sezona za domaće voćarstvo. Posebno su pogođene koštičave voćne vrste, među kojima je kajsija pretrpela gotovo potpuni gubitak rodnog potencijala, dok su trešnja, breskva i nektarina oštećene u različitom stepenu, u zavisnosti od sorte, položaja zasada i lokalnih mikroklimatskih uslova. Jabučaste voćne vrste, zahvaljujući kasnijem razvoju pupoljaka, pokazale su veću otpornost i za sada beleže znatno manji nivo oštećenja - kažu u PKS.

Stručnjaci ističu da će potpuna procena šteta biti moguća tek sa daljim razvojem vegetacije i stabilizacijom vremenskih prilika, kada će biti jasnije koje mere sanacije i podrške su neophodne proizvođačima.

- Već sada je izvesno da će posledice vremenskih nepogoda biti višestruke, značajno smanjenje prinosa kod najranijih voćnih vrsta već dovodi do poremećaja na tržištu i . Manjak domaće kajsije, trešnje i ranih sorti breskve i nektarine može da dovede do viših cena u maloprodaji kao i povećani troškovi proizvodnje, uključujući dodatne mere zaštite. Na tržištu možemo da očekujemo u narednom periodu manje voća i veći uvoz kao odgovor na deficit u ponudi. Ovakva situacija dodatno naglašava potrebu za sistemskom podrškom proizvođačima i unapređenjem mehanizama zaštite od klimatskih rizika u poljoprivredi - zaključuju u PKS.