Hakeri postaju sve opasniji: Uočena tri trenda napada na kritičnu infrastrukturu Istočne Evrope
Gostujući u Dneniku RTS-a dodao je i da je uočljiva velika brzina kojom se napadi izvršavaju nakon otkrivanja ranjivosti. Ono što je još primećeno, dodaje, jeste da su ti napadi sve sofisticiraniji.
Srbija se u godini na izmaku našla na drugom mestu u svetu po broju štetnih i sumnjivih virusnih pretnji koje stižu putem imejlova, a ujedno spada i među najugroženije zemlje istočne Evrope kada je reč o hakerskim napadima na osetljive industrijske sisteme, pokazuju podaci kompanije "Kasperski". Najčešće mete napada i dalje su mala i srednja preduzeća, dok su razlike između kriminalnih grupa i državno sponzorisanih aktera sve manje uočljive.
Tri jasna trenda
Jovanović je sumirao trendove koji su obeležili 2025. godinu i istakao da je situacija zaista kritična.
- Primećena su tri jasna trenda. To je porast napada na kritičnu infrastrukturu. Na drugom mestu su ransomver napadi koji čine 50 odsto globalnih sajber pretnji i to je neverovatno izraženo u Srbiji. I na trećem mestu je ta brzina kojom se napadi izvršavaju nakon otkrivanja ranjivosti - kaže Jovanović.
Osvrćući se na državno sponzorisane napade, Jovanović naglašava da je fokus sve više na otpornosti sistema.
- Nije pitanje da li će se desiti, već kada će se desiti - ističe stručnjak, dodajući da ni najveći provajderi infrastrukturnih usluga nisu u potpunosti otporni, ali da je važno što se radi na jačanju bezbednosti i da postoje timovi zaduženi za prevenciju i otpornost.
Govoreći o najčešćim metama - malim i srednjim preduzećima - Jovanović navodi da je prisutan i kulturološki aspekt u Srbiji.
- Ljudi ne reaguju dok ne uslede posledice - navodi stručnjak.
Posebno ističe nedostatak rezervnih kopija podataka u kompanijama.
- Kompanije obično nemaju bekap svojih podataka što je katastrofa, mora da se struktuira pristup zaštiti i generalno informaciono-komunikacionim tehnologijama u malim i srednjim preduzećima da razumeju da je to nešto najvažnije u njihovoj kompaniji - kaže Jovanović.
Dodaje da napadi postaju sve sofisticiraniji i da napadači često prvo ciljaju partnere kompanija.
- Ono što je još primećeno, jeste da su ti napadi sve sofisticiraniji. Znači da se targetiraju recimo partneri određenih kompanija, da bi se došlo do krajnje kompanije koja je cilj. Tako da je tu prisutan i lanac, znači da svi zajedno moraju da podignu taj nivo zaštite i bezbednosti svojih sistema - ističe Jovanović .
Podatke treba čuvati u Srbiji
Govoreći o građanima, Jovanović upozorava da je neophodno da razvijaju digitalnu pismenost i da štite svoje naloge za elektronsko bankarstvo i elektronsku poštu.
- Ljudi koji ne ovladaju osnovnim aspektima digitalne pismenosti biće na začelju - upozorava Jovanović.
Poručuje da građani, privrednici i institucije treba da čuvaju svoje podatke u Republici Srbiji.
Na pitanje kako razvoj nacionalnih jezičkih modela može doprineti digitalnom suverenitetu zemlje, Jovanović naglašava da su veliki jezički modeli ključni za informacionu suverenost.
Dodaje da je od presudnog značaja digitalizacija nacionalnih arhiva, kako bi bilo moguće obrađivati velike količine podataka na srpskom jeziku, i smatra da Srbija treba da razvije sopstveni veliki model.
Komentarišući geopolitičke tenzije i njihov uticaj na sajber bezbednost, Jovanović podseća na sve izraženije globalno rivalstvo i upozorava da zemlje moraju jačati nezavisna tehnološka rešenja:
- Treba da se oslonimo na sopstvena rešenja i gradimo relativni suverenitet - smatra Jovanović, zaključujući da će tehnološka revolucija u narednom periodu biti još izraženija.
Biznis Kurir/RTS
