"Pretpostavljao sam da nas snimaju, ali nisam znao da i prisluškuju": Šok ispovest radnika izazvala lavinu komentara!
- Pretpostavljam da nije dozvoljeno snimanje zvuka bez obaveštenja zaposlenih. Sada imam dokaz da nas poslodavac snima i audiozapis, a da nas o tome nije obavestio. Koje korake mogu da preduzmem - napisao je korisnik i izazvao lavinu reakcija.
Komentari su se samo nizali - od sarkastičnih („Opali mu šamar bez prethodnog upozorenja“) do ozbiljnih saveta, gde su mu drugi korisnici preporučili da poslodavca prijavi Državnom inspektoratu, jer snimanje zvuka bez saglasnosti zaposlenih može biti kršenje zakona, prenosi Dnevno.hr.
Druga iskustva
- Kod nas se snima i video i zvuk. Kliknuli smo da se slažemo s nekom ogromnom izjavom i to je to - napisao je jedan od komentatora.
Drugi su upozorili da mnoge kompanije pogrešno veruju da im je audio nadzor dozvoljen, iako Zakon o radu i Zakon o zaštiti privatnosti to strogo ograničavaju.
Prema propisima u Hrvatskoj, poslodavci smeju da koriste video-nadzor samo radi zaštite osoba i imovine, kontrole ulaza i izlaza i prevencije krađa ili nasilja. Zakon jasno zabranjuje snimanje u svlačionicama, toaletima i prostorijama za ličnu higijenu. Snimci se mogu čuvati najduže šest meseci, osim ako nisu dokaz u sudskom postupku.
Kada je reč o audio-nadzoru, on je dozvoljen samo u izuzetnim slučajevima, kao što je zaštita zaposlenih od uvreda, pretnji ili mobinga - ali uz obavezno prethodno obaveštenje radnika i jasnu oznaku da se razgovori snimaju.
Ako poslodavac snima bez saglasnosti, zaposleni imaju pravo da ga prijave inspekciji, a u težim slučajevima - i policiji, jer neovlašćeno audio snimanje spada u krivično delo.
Šta zakon dozvoljava
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) i praksa Poverenika ukazuju da poslodavac sme da koristi video nadzor, ali uz poštovanje prava zaposlenih na privatnost - snimanje mora biti opravdano, proporcionalno i uz informisanje zaposlenih. Kada je u pitanju video-nadzor, poslodavac mora jasno obavestiti zaposlene o svrsi nadzora, mestu gde se nadzor sprovodi i da oznaka bude postavljena na vidljivom mestu.
Šta je sa audio-snimanjem bez znanja zaposlenih?
Zakon ne daje posebno pravilo koje jasno kaže da je dozvoljeno snimati zvuk u radnom prostoru bez saglasnosti zaposlenog. Prema advokatskim komentarima: snimanje razgovora ili zvuka može predstavljati "neovlašćeno prisluškivanje i snimanje" prema članu 143 Krivičnog zakona ("Ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor… kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine“). Dakle, ukoliko poslodavac snima zaposlenog audio-zapise bez znanja i saglasnosti, to može biti krivično delo.
Koje su moguće pravne posledice?
Ako se utvrdi da je poslodavac neovlašćeno snimao audio-zapis razgovora ili ponašanja zaposlenog, može biti pokrenuta krivična prijava prema članu 143 KZ - kazna novčanom kaznom ili zatvorom od najmanje tri meseca do tri godine. Ako je učinila službeno lice u vršenju službe, kazna je od šest meseci do pet godina.
Takođe, poslodavac može biti predmet inspekcijskog postupka i kažnjen zbog povrede Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, što može dovesti i do visokih novčanih kazni i reputacionih posledica.
Biznis Kurir
