"NEKRETNINE SE MORAJU PRODATI, A NOVAC PRETVORITI U ZLATO" Velike promene u ekonomiji Kine i Amerike se prelivaju i na Srbiju? Ekonomisti objašnjavaju za Kurir

 Na samom početku je Antić objasnio na koji način sada funkcioniše Narodna republika Kina, kao i šta se dešava sa kineskom valutom. Kako je istakao, Kina se igra sa robom, dok se Amerika igra sa dolarom.

- Ako hoćete da se upropastitite, gde god da živite, u staroj Grčkoj, Renesansi u kakvom god društvu, vi ćete naći način da to uradite. Ovde mi je zanimljivo, što kod nas ima te starije generacije koje kažu "štediše su prevarene", pa nisu prevarene, već su to dve krive koje se trkaju. Ako neće da budu prevarene moraju da kupuju neku agresivniju valutu. U sve to umešala se Narodna republika Kina, nikada neće vezati ona svoju valutu za zlato, jer Juan nije valuta, već povratna sprega izvoza suficita i deicita robe Kine. Kina se igra sa robom, Amerika se igra sa dolarom, zato juan nikad neće biti vezan za zlato. Oni neće napraviti grešku koju su Amerikanci napravili. Kad su im Francuzi tražili da dolare zamene za zlato, pa kad su Evropljani zbog svojih trgovinskih deficita skupili dolare, stavili ih na magarca, a to je bila konkretno u francuskoj podmornici, kaže, mi smo došli po zlato. I Amerikanci su im isplatili u zlatu i rekli "ljudi, zlata više nema" - rekao je Antić i dodao:

 -  Imate sada situaciju bogatih Amerikanaca, deca bogataša, to se kažu deca milioneri, to su ljudi koji imaju 10 miliona evra i više, pa njihova deca u Americi. Oni isto moraju da zarade svoju životnu bitku, samo njihova nije u novcu, već je o tome da se ne drogiraju, da ne slete s Ferarija, da ih ne pojede kao Rokfelera neko ljudoždersko pleme u Brazilu, da se ne trkaju avionima privatnim svojim da ne slete, da ne dobiju sidu u nekom bordelu, da im se deca, njihove dece nauče radnim navikama, znači to je ta borba, budućnost koja nama dolazi. 2030-ta, 35-ta, to će biti jedno opšte informativno sveznanje i opšte jedna atmosfera imućstva gde će svakome, uopšte više neće biti bitno kolika ti je ni plata ni da li si nasledilo, samo će biti bitno koliko efektivno koristiš resurse. 

Zirojevićeva je ispričala njeno iskustvo kupovine u Kini i u Americi, te time uporedila trgovinu dve velike zemlje.

 - Bila sam u Americi i u Kini u istoj godini. U Americi stvarno ima jako puno beskućnika. Ja sam bila u Njujorku. Znači, stvarno na svakom ćošku ih ima. U Kini ih nema tako vidljivih. Ima ponegde neko da se nađe, ali recimo, čisto da vam objasnim kako to izgleda, prolazim, bila sam u Pekingu i sada prolazite ulicom i čovek vam nudi mobilni telefon. I sada vi belo gledate šta sad on od vas hoće da uradi, on prosi. Ja kad sam bila u tom gradu bez novca, ja nisam videla kako izgleda novčanica. Ni kartice nemaju, samo telefon i ti onda možeš da u stvari beskućniku daš pare preko telefona, što je potpuno apsurdno - kaže Zirojevićeva i dodaje:

- A sa druge strane sam bila u tržnom centru, u manjem kineskom gradu, koji ima od 42 miliona stanovnika. Ja sam tamo kupila 11 stvari, jakni, kompleta, tri kašmirska džempera, fenomenalna, 11 stvari sam platila 15.000 dinara i te stvari lažne koje sam ja kupila, na kojima piše svašta nešto, ne piše original, su mnogo boljeg kvaliteta nego ono što su oni šili Tako da sam bila ne iznenađena, nego van sebe. A inače Kina ima mnogo provincija i svaka provincija je za nešto. Za lažni Rolex okreni 925. Tako da oni ne kupuju ništa u radnjama jer je dosta skupo, zaista jeste u prodavnicama, nego svi naručuju i tako to sve stigne.

 Deđanski naglašava da je najbolja opcija za one koji imaju višak novca, a ne umeju da naprave novi, da se ipak odluče na čuvanje u zlatu.

- Ja sam sa dosta Jevreja prijatelj, oni kažu jedan gram zlata ti je sedam dana života za porodicu. Gram zlata je 80-90 evra, recimo. Ti kad pretvoris to u 10 hiljada, realno jeste jedna nedelja života da jedeš hleb, mleko, neku salamu. Mislim, prosto ima neko iskustvo i oni se toga drže. Znate, kada kažete biznismenu da ima višak novca, on će ti gledati kako može da ima višak novca, da ima treba za novu investiciju. Ali nisu svi biznismeni. Da su svi biznismeni neko... Niko ne bi bio lekar, mislim, ili nešto drugo, profesor. Znači, oni koji imaju višak novca, a ne umeju da prave novi novac, pa najbolje da ga čuvaju u zlatu.  Ja sam u svoje vreme kupovao dukate kad sam bio mnogo mlađi... Moja ideja je bila recimo da kupujem dukate za sutra za svadbu moje ćerke, na primer. I onda sam kupovao tako po 1,5-2 grama dukata u Majdanpegu. Samo je pitanje da li neko koristi novac da ga oplodi za nešto ozbiljnije ili mu treba da investira u poljoprivredu, u privredu, otvaranje butika ili da drži kokice ili ne zna šta će pa je bolje da drži to. Šta će raditi šta ako novac stoji u banci i propadne?

 Bušatlija zaključuje da da je čitava situacija između Amerike i Kine deo ekonomskog rata, u kom je Kina jedini pobednik.

- Kina je sada centar proizvodnje luksuzne robe. Ako sada piše da je proizvedeno u Kini, bez obzira da li je u pitanju lokomotiva ili zlatni nakit, to je nešto najbolje što se može postići. Ovo što se sada dešava, može da bude sastavni deo ekonomskog rata. Oni puštaju robu koje će ostali prodati za velike pare, ali Kina to radi sa malim cenama, jer oni neće ništa izgubiti na tome. Imaju jeftinu radnu snagu, materijal i tako dalje. Oni prave američki telefon za 5-10 dolara, koji u Americi košta 1500. Oni neće izgubiti - zaključuje Bušatilja.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs