Slušaj vest

U Sloveniji, uprkos hlađenju privrede vezanom za automobilsku industriju, još uvek postoji potražnja za radnom snagom u pojedinim sektorima. Budući da nema dovoljno kadra, poslodavci se snalaze zapošljavanjem strane radne snage.

U 2019. godini ovde je radilo 80.000 stranaca, a sada ih na tržištu radi već 150.000. To predstavlja otprilike 16 odsto radno sposobnog stanovništva.

U bliskoj budućnosti verovatno će se potražnja za strancima malo smiriti, ali ipak, kako se broj stranih radnika povećava, moraće da se nosi sa sve više izazova.

- Sa sličnim problemima bore se i zemlje koje su dosad bile izvoznice radnika – Poljska, Rumunija, Bugarska i Slovenija. Strani radnici ne znaju jezik, nemaju želju da ga uče, ne poznaju radno zakonodavstvo, a državne službe nisu adekvatno pripremljene - napominje u istraživanju profesorka Fakulteta za upravu Valentina Franca, piše Seebiz.

w-56439419-ljubljana.jpg
Foto: EPA / Igor Kupljenik

- Naša struktura, naše zakonodavstvo, naše društvo, naš sistem, škole, vrtići nisu tome prilagođeni. Sve te zemlje imaju slične izazove - rekla je.

U Sloveniji stranci uglavnom rade kao pomoćni radnici u ugostiteljstvu, trgovinama, skladištima, nabrojao je Simon Urbanč sa portala mojedelo.com.

- Jezik je velika barijera, tako da to zapravo nisu frilenseri. Ne radi se čak ni o stvaranju velike dodate vrednosti s njima - dodao je.

Analiza Zavoda za zapošljavanje pokazala je da radnici koji dolaze iz Bosne i Hercegovine i Srbije imaju bolje kvalifikacije od radnika iz Azije.

Slovenija sklapa socijalni sporazum s Turskom. Dolazak radnika s Filipina je usporen, delom i zato što se i njihova zemlja bori s nedostatkom zdravstvenih radnika.

biznis.kurir.rs/Seebiz