Da li su novi finansijski zakoni konačna odbrana od previsokih kamata? Antić: "Ako ograničite neku maržu koliko kupac misli da je pošteno, ko će da radi za to?"
"Mi nismo u EU. Imamo carinu koju plaćamo na veliki deo partiteta robe iz inostranstv, a ovde je PDV 20%"
U današnjoj epizodi emisije "Ni 5 ni 6" koja se emituje na Kurir televiziji, autorka i voditelja Jovana Grgurević otvorila je vrata jednoj od najaktuelnijih tema današnjice, a to je predsednikova najava kontrole marži u apotekama. Niz stručnih gostiju koji čine Prof. dr Ljubodrag Savić, ekonomista, Nemanja Antić, ekonomista, preduzetnik i dr Dragan Petrović, stručnjak za geopolitiku istakao je svoju analizu zakonskih okvira i odgovorili na ključno pitanje: Da li su novi finansijski zakoni konačna odbrana od previsokih kamata?
Antić je na samom početku istakao povoljnosti koje nudi naša zemlja, a kasnije povezao to sa temom kontrole marže:
- U svakoj zemlji postoji kontrola osnovnih životnih namirnica, lekova, ulja, mleka, hleba. Treba reći da je naša struja među najeftijnijima u Evropi. Naša voda je besplatna. U mnogim zemljama razvijenog sveta voda se kupuje. Takođe bih dodao da ljudi prosto znaju pa da mogu da vagaju, postoji ogroman deo prometa koji se odvija na luksuznim dobrima. To su skupa kola, automobili, satovi i luksuzna koža - započeo je i nastavio:
- Ko će više da spusti cenu? Mi međusobno upiremo prstom jedni na druge. Ako ograničite neku maržu na 2-3%, koliko bi možda neki kupac mislio da je pošteno, postavlja se pitanje ko želi kao preduzednik da radi za 2-3-4% i da li se to njemu isplati. A ekstremno veliko mešanje države u ekonomiju, nije opisano samo u udžbenicima kapitalističke ekonomije, ono je u praksi. Zašto su možda kod nas marže krajnja cena za smoki, keks, pljeskavicu ili dupli cheeseburger veće nego u Italiji ili Hrvatskoj? Prvo, mi nismo u EU. Imamo carinu koju plaćamo na veliki deo partiteta robe iz inostranstva. Drugo, ovde je PDV 20%. Treća stvar, ovde nema tolike konkurencije pa cena nije još uspela da se spusti. Mi smo jako malo tržište gde je količina prodatih komada koje prodajemo jako mala.
Petrović se nadovezao na temu koju je pokrenuo njegov sagovornik:
- Kada odem u Republiku Srpsku, a idem relativno često iz više razloga, lako je videti da su apotekarski uvozni proizvodi iz Nemačke skuplji u Republici Srpskoj nego u Srbiji. Inače, ogromna većina svih drugih artikala je jeftinija. Zašto? Zato što je tržište Republike Srpske bitno manje nego Srbije i oni su prinuđeni na taj način, zbog malog obima naručenih proizvoda, da imaju veće cene. To je jedan mali detalj u moru ove emisije - rekao je, a potom istakao:
- U ekonomskoj nauci se kaže niska elastičnost proizvoda. Dakle, nema substituta za proizvod. Sa toga aspekta, prehranbeni proizvodi ili uvoz energenata nemaju alternative.
Antić se dotakao odbrane od previsokih kamata:
- Kamate kod nas, kakve jesu, su relativno srednje. Bile su ranije izuzetno više, a sada je to korigovano. Sa druge strane, treba reći, cena novca je kao i svaka druga roba i nju ne možete samo nominalno da rebrendirate, 6% je veće od 8%.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO:
PRLIĆI VEĆ ČETVRT VEKA ZARAĐUJU OD OVE UNOSNE BILJKE: Traži minimalna ulaganja, ne napadaju je bolesti i insekti - Na svom imanju uzgajaju 800 sadnica