Nestašica vode je primorala kikladsko ostrvo Sifnos da, zajedno sa još 14 grčkih opština, u junu proglasi vanrednu situaciju. Na nekim delovima ostrva danima nije bilo vode, dok su na drugim uvedene stroge restrikcije, a voda je stizala samo u određenim satima. Neki su iznajmili uređaje za desalinizaciju kako bi zadovoljili letnju potražnju, a drugi su se oslanjali i na tankere za vodu po visokim cenama.
U junu i julu Atina je doživela svoje najtoplije mesece u istoriji, pošto su temperature stalno prelazile 40 stepeni Celzijusa tokom dana i nisu se spuštale ispod 30 noću. Količina padavina je takođe bila znatno manja od istorijskog proseka. Problem nestašice vode širi se i izvan Grčke, jer Evropa zauzima svoje mesto u modernoj ljudskoj istoriji kao kontinent koji se najbrže zagreva.
Hiljade stanovnika sicilijanskog grada Agridenta je početkom ovog meseca izašlo na ulice s natpisima "Hoćemo vodu", protestujući zbog višemesečnih nestašica i zahtevajući bolje snabdevanje. Restrikcije vode na Siciliji, uvedene još u martu, pogodile su 93 opštine i 850.000 ljudi. Brod italijanske mornarice je angažovan za snabdevanje vodom priobalnih gradova pogođenih sušom, a 20 miliona evra je usmereno za popravku infrastrukture i sprečavanje curenja vode. Vlasti takođe planiraju da utroše 90 miliona evra na oživljavanje tri stara postrojenja za desalinizaciju.
Kao i u mnogim delovima Mediterana, rekordan broj turista u Grčkoj i masovna izgradnja objekata za smeštaj sezonskih posetilaca pojačali su pritisak na snabdevanje. Na Sifnosu, delu zapadnih Kiklada, jednom od najsušnijih područja, stalno živi oko 2.600 stanovnika, ali je broj gostiju porastao na više od 135.000 u 2023, gotovo duplo više nego pre jedne decenije. Taj priliv je opteretio ograničenu infrastrukturu ostrva, ali krivicu snosi i nedostatak kontrole i planiranja.
- Prekomerni turizam sam po sebi nije problem - kaže Hari Sacinis, izvršni direktor "Ejdapa", atinske kompanije za usluge vodosnabdevanja i kanalizacije.
- Potrebe za vodom i kanalizacijom na ostrvu su veoma velike tokom tri meseca, a minimalne u preostalom delu godine. Pitanje je šta se gradi, kako se gradi, po kojoj ceni i ko će to da plati.
Na velikim parcelama investitori grade vile s bazenima, baštama i više kupatila, a takav tip gradnje ne uzima u obzir prirodna ograničenja u smislu slabe dostupnosti vode na ostrvima. Tradicionalna arhitektura je bila skromna, s malim baštama u kojima rastu lokalne biljne vrste koje ne zahtevaju zalivanje. Većinu svojih potreba stanovnici su zadovoljavali kišnicom, koju su sakupljali u sopstvenim cisternama, a kopani su i bunari za vodu za piće.
U nedostatku centralizovanog plana, gradonačelnici nekolicine malih kikladskih ostrva deluju samostalno. Gradonačelnica Sifnosa Marija Nadali opisuje svoju uznemirenost dok je u junu proveravala stanje u cisternama za vodu i pratila potrošnju na ostrvu u realnom vremenu.
- Kada smo videli nivoe potrošnje vode u junu, shvatili smo da, ako nastavimo tim tempom, nećemo imati dovoljno do oktobra.
Proglašenje vanredne situacije, prema njenim rečima, podiglo je svest kod gostiju i stanovnika, ali i pružilo osnovu za racionalnu potrošnju. Turisti obično troše dva do tri puta više vode po osobi od lokalnog stanovništva, zbog češćeg pranja posteljine i peškira, tuširanja i punjenja bazena.
Kao znaci ovog vremena, postrojenja za desalinizaciju se sve češće mogu videti na mnogim grčkim ostrvima. Samo na egejskim danas radi 57 takvih postrojenja, što je dvostruko više nego pre jedne decenije. Ostrva kao što je Siros u potpunosti zavise od njega, dok se druga, poput Sifnosa, oslanjaju u velikoj meri. Međutim, desalinizacija donosi i druge probleme, uključujući visoku potrošnju energije i opasnosti po životnu sredinu u vezi sa odlaganjem otpada. Uprkos velikom potencijalu za korišćenje solarne energije i energije vetra na ostrvima, većina postrojenja i dalje ima pogon na fosilna goriva.
- Imate more i obilje vode, ali potrebna je ogromna energija da bi ona mogla da se pije - napominje Laspidu, profesorka građevinarstva.
- Ako energija dolazi iz fosilnih goriva, na kraju ćete imati velike emisije koje doprinose globalnom zagrevanju. Desalinizacija proizvodi i znatne količine slanog rastvora, koji šteti morskim ekosistemima.
Troškovi desalinizacije vode, uključujući energiju i distribuciju, često premašuju cenu koja se naplaćuje potrošačima, zbog čega opštine beleže manjak od 40 do 70 odsto. Zbog tog finansijskog jaza grčko udruženje komunalnih preduzeća za vodovod i kanalizaciju je primorano da subvencioniše usluge, što dovodi do začaranog kruga većeg deficita i dodatno usporava unapređenja infrastrukture.
Grčki nacionalni regulator ove godine priprema svoju prvu analitičku mapu vodnih resursa u cilju pravilnog upravljanja i planiranja budućih potreba. Ovo uključuje i pravljenje kataloga postrojenja za desalinizaciju, lokacija za bušenje bunara, kao i neophodno osoblje.
bizinis.kurir.rs/FT
NE PROPUSTITE
