Bosna i Hercegovina beleži strmoglav pad izvoza u drvnoj industriji, a prema najavama vodećih ljudi iz tog i sektora šumarstva iz različitih oblasti, ne nazire se bolje vreme u industriji koja broji oko 15.000 zaposlenih samo u Federaciji BiH.
Uz metalsku i elektroindustriju, drvna industrija je okosnica izvoza zemlje i ove dve grane zajedno ostvaruju oko 50 odsto ukupnog izvoza iz BiH.
Prema podacima iz marta, vrednost izvoza drvne industrije BiH u prošloj godini je iznosila 1.592.465.387 konvertibilnih maraka, što je manje za 12,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je uvoz iznosio 522.761.631 maraka, što je manje za 11 procenata nego u 2022. godini.
Predsednik Grupacije šumarstva i drvne industrije pri Privrednoj komori Federacije BiH Vildan Hajić navodi da je trenutno situacija jako loša.
- Naplata je vrlo spora, kupci traže dodatne rokove iz inostranstva tako da ljudi imaju valutu od 60 do 90 dana, a neki i više. U proteklom periodu smo imali avansno plaćanje - objasnio je on.
Kako kaže, kriza u vreme koronavirusa je bila bumerang za ovo što se dešava sada.
- Desila se inflacija u kojoj se povećala cena rezane građe abnormalno. Recimo, normalna cena je 200 evra, pa je odjednom ona bila 400 evra. To nikada nije bilo tako. Istina, povuklo je za sobom rast plata, ali se onda desila prošla godina kada se ‘sve vraća nazad' - pojašnjava Hajić.
Sada se javio ozbiljan problem u drvnoj industriji sa naglaskom na šumarstvo. Potražnja nije kao ranije i roba ne ide.
- Recimo, jedan od najvećih naših kupaca su Natron-Hayat. Oni sada redukovano preuzimaju robu - jednu sedmicu voze, drugu ne voze - kaže Hajić.
Njihovi razlozi su globalna kriza, pad cena, stagniranje svetskog tržišta…
- Danas nemamo nikakvo zvanično ime za ovu krizu, ne vidimo kraj za ovaj tunel. Nema dobrih najava iako ne bi trebalo obeshrabrivati, ali sve ide u pravcu još težih vremena - rekao je Hajić za Klix.ba.
Poremećaj na nemačkom tržištu
Lejla Ćatić iz Samostalnog sindikata šumarstva, prerade drveta i papira kaže kako ova kriza traje još od sredine prošle godine.
- Došlo je do pada proizvodnje i u šumarstvu i drvnoj i papirnoj industriji pa i u plasmanu robe. To se desilo zbog poremećaja na nemačkom tržištu gde smo najviše orijentisani, ali i ratova na Bliskom istoku i u Ukrajini - pojasnila je ona.
Recesija i kriza su se, ipak, počele na ovom tržištu osećati početkom 2024. godine.
- Došlo je i do smanjenja radnika u nekim kompanijama, a deo njih je raspoređen u druge delatnosti - napominje Ćatić.
Objašnjava da su se, kao posledice, morale smanjivati plate te su neki ostali i bez posla. Prema podacima iz aprila, došlo je do smanjenja broja radnika u sektorima šumarstva, iskorišćavanja šuma, proizvodnje nameštaja…
- Što se tiče plata, bilo je nekih korekcija. Ima određenih poremećaja da se, na primer, kasni, ali nisu velika, nastoje se izmiriti sve te obaveze - zaključila je Ćatić.
BiznisKurir/BIZLife/Klix
NE PROPUSTITE
Bonus video:
