Izvori stresa na radu su, najčešće, brz ritam svakodnevnih i radnih aktivnosti, strah od gubitka posla, odnosno neizvesnost i napetost, loši fizički uslovi rada, monotonija u radu, visoki zahtevi u pogledu radne sposobnosti, slaba motivacija za rad, različiti vidovi socijalne patologije, ali i prekovremeni rad, premorenost, to jest kratki odmori i umor, nemogućnost da se utiče na odluke i način rada, nezadovoljstvo i gubitak samopoštovanja, takozvani prazan hod, odnosno osećanje gubljenja vremena...
'Šta se podrazumeva pod profesionalnim stresom?' - Pravni tim Saveza samostalnih sindikata Beograda objašnjava da se profesionalni stres može definisati kao štetna psihofizička ili emocionalna reakcija koja se javlja kada zahtevi na poslu nisu u skladu sa mogućnostima, sposobnostima i potrebama radnika.
- Rad u otežanim uslovima postaje izvor stresa zbog toga što je pojedinac izložen dvostrukom pritisku - složenim zadacima i otežanim uslovima rada, sa jedne strane. Opet, s druge strane pojedinac je izložen i profesionalnom zahtevu da posao obavlja sa maksimalno mogućom tačnošću i pouzdanošću, što je izvor stresa - obrazlažu u Savezu samostalnih sindikata Beograda.
KAKO RAZLIKOVATI STRES OD UMORA?
S tim u vezi mnoge zanima i kako da razlikuju stres od umora. U sindikatu ističu da se stres vrlo često meša sa umorom.
- Međutim, umor je psihofizičko stanje koje nastaje usled produžene aktivnosti, dok stres nastaje pod uticajem posebnih spoljašnjih i unutrašnjih činilaca koji se nazivaju stresori – napominju u Savezu samostalnih sindikata Beograda.
Većina psihologa smatra da je primarni uzrok psihološkog stresa na poslu raskorak između karakteristika pojedinca i karakteristika rada, dok je primarni uzrok pomenuto produženo trajanje radne aktivnosti.
- Bitno je istaći da će različiti ljudi istu radnu situaciju različito opaziti, proceniti i doživeti, tako da se kod jednih pojavljuje stresna reakcija, a kod drugih ne - nabrajaju u pravnom timu Saveza samostalnih sindikata Beograda.
(Kurir.rs/Politika)
NE PROPUSTITE
