Potrošačima, koji se greju preko toplana, periodično stižu najave da bi ubuduće, umesto po kvadratu grejne površine stana, račun mogli da plaćaju po utrošku. Pre više od 10 godina, kada se ova ideja i pojavila, postojala su i negodovanja i odobravanja stanara. Tada su se najviše uključili oni koji ne žele da plaćaju račun godinu dana, a da se od toga greju pet ili šest meseci. Ali, bez obzira na to, uskoro bi trebalo da ovakav način grejanja postane pravilo.
Takođe, pokrenut je i projekat energetska sanacija stambenih višeporodičnih zgrada priključenih na sistem daljinskog grejanja Javni projekat ESКO, kako bi se izbegle međusobne rasprave stanara da li će im to što je komšija rešio da pređe na novi način obračuna u nekoj meri poremetiti sistem grejanja u njihovom stanu.
Cilj ovog projekta je da se pomogne stanarima stambenih zgrada da preduzetim merama energetske efikasnosti smanje potrošnju energije i spremno dočekaju prelazak na naplatu po potrošnji.
Sam projekat predviđa da će se kroz dodelu bespovratnih sredstava pokriti troškovi pripreme elaborata energetske efikasnosti, kao i polovina troškova investicija. Preostalu polovinu vrednosti tih investicija otplaćivaće građani od uštede za grejanje, gde će se posebna pažnja pridavati tome da ukupan iznos godišnjeg izdatka za grejanje i otplate investicije u zbiru ne prelazi ili bar bude minimalno iznad vrednosti računa, koji su stanari plaćali godišnje po paušalnom sistemu, a pre ove energetske rekonstrukcije, objašnjavaju iz Ministarstva energetike.
U resornom ministarstvu naglašavaju da se prelazak toplane na naplatu po utrošku odnosi na sve zgrade, kako na stare, tako i na nove. Postoji i zakonska regulativa koja to predviđa i stupila je na snagu još pre osam godina. Međutim, većina toplana, ipak, nije prešla za stare zgrade na naplatu po utrošku, jer bi, u tom slučaju, kod starih stanova, bez izolacija, troškovi bili daleko veći, nego što su sada.
S druge strane, stanari koji žive u novogradnji priključenoj na toplanu, u većini gradova plaćaju račune po potrošnji. Takođe, u toku je i realizacija javnog poziva za prijavu zainteresovanih stambenih zajednica u 16 opština. Projekat sprovode resorno ministarstvo i Evropska banka za obnovu i razvoj, a njegova ukupna vrednost je 64,5 miliona evra.
Prednost imaju zgrade sa natprosečnom potrošnjom
Kako bi stambene zajednice imale mogućnost da učestvuju u tom javnom pozivu, morale bi da ispune određene uslove. Neophodno je da zgrada ima upotrebnu dozvolu i da je upisana u katastar nepokretnosti, kao i da ima daljinsko grejanje, a ne sme da bude ni pod zaštitom spomenika kulture ili pod prethodnom zaštitom. Odluku o učešću na konkursu donosi skupština svake stambene zajednice, većinom koju čine najmanje dve trećine ukupnog broja glasova. Najmanji broj prijavljenih za svaku stambenu zajednicu je 10.
Ono što je poznato, energetski efikasna zgrada manje troši energiju za grejanje zimi i hlađenje leti. Prioritet na ovom konkursu imaju zgrade sa natprosečnom potrošnjom i dobiće mogućnost da kroz ovaj projekat sprovedu energetsku sanaciju, što obično obuhvata stanare višeporodičnih stambenih zgrada u određenim delovima Srbije, koje se greju preko toplana, a imaju visoku potrošnju i račune za grejanje.
kurir.rs/politika.rs
NE PROPUSTITE
