Građani Srbije se iz okolnih zemalja vraćaju iznenađeni cenama osnovnih životnih namirnica. Ko je tokom praznika putovao do Crne Gore sa nevericom je merkao ulje proizvedeno u našoj zemlji. Poznata marka, 500 kilometara od mesta proizvodnje, košta od 1,4 do 1,99 evra, a na akciji se nudi i za - 1,09 evra. Tako je najčešće jeftiniji nego u Srbiji za oko 50 dinara.
Objašnjenje ove ne tako retke pojave za srpske proizvode su različite stope poreza na dodatu vrednost, ali i - trgovačke marže. Nije ulje jedino što građani Srbije kupuju po nižim cenama u okruženju. Bilo je slično sa čokoladom, mlekom, prašak za veš... U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije veruju da nije samo državna fiskalna politika odgovorna za ove nelogičnosti.
- Razlog je pre svega trgovačka marža - kaže Marko Dragić iz NOPS. - U Crnoj Gori je nešto niža stopa poreza na dodatu vrednost. Ona niža je sedam odsto, a u Srbiji je deset odsto. Ali to nije dovoljna razlika. Drugi deo je marža. Evidentno je da je ona u pitanju. Trgovci žele da brzo i lako zarade i to im je siguran način. Pored tih postoje i skrivene marže. To je ono što proizvođači plaćaju da uđu u trgovinu, pa gde će im biti istaknut proizvod, pa na koliko proizvoda će dati deo gratis, pa koliko je niža cena ako se uzme cela paleta... A trgovac sve to prodaje po punoj ceni.
PRIMERI IZ INOSTRANSTVA
FRANCUSKA se među prvima dogovorila sa trgovcima o "antiinflacionoj korpi". Ideja je da u njoj bude 50 proizvoda, odnosno svih životnih namirnica. Sada trgovine nude svoje varijante korpe. Po pristupačnim cenama se nude brašno, testenina, majonez, ulje, kafa, med, tunjevina, jogurt, mleko, hleb. U Crnoj Gori sami lanci biraju koji će proizvod iz svake grupe ponuditi uz maržu do pet odsto. Mogu i da menjaju izabrane proizvode.
Udruženja potrošača smatraju da bi ograničenje marže bio način i zaštite potrošača od nekontrolisnaih poskupljenja i uznemirujuće inflacije. Pojedine države su primenile ovaj recept. U dogovoru sa trgovinskim lancima određeni proizvod iz svake grupe ima ograničenu, nisku maržu. Prodavac sam bira koji će proizvod prodavati po ovim uslovima.
- Verujemo da je rešenje ograničiti trgovinske marže - dodaje Dragić. - Trgovci bi tada morali da se odreknu dela svog prihoda u korist kupaca. Ne verujemo, međutim, da je to u Srbiji sada moguće i ostvarivo. To vidimo po rastu cena domaćih proizvoda, robnih marki. Oni nikad nisu bili skuplji, a trebalo bi da su jeftiniji od konkurencije. Proizvode se u Srbiji i robne marke podrazumevaju najniže troškove.
Ekonomisti su, s druge strane, skeptični prema ovom receptu. Smatraju da se administracijom ne izlazi na kraj sa inflacijom. Ograničene marže bi umirile potrošače, ali, poručuju, ne bi rešile problem.
- Moje mišljenje je da takva mera ne bi imala efekta na inflaciju - kaže ekonomista Dragovan Milićević. - Koreni inflacije su daleko dublji. To ne bi rešilo mnogo. To je administrativna priča, da se umiri narod. Koreni inflacije su uvoznog i troškovnog karaktera. Ne može trgovačka marža da to reši. Nosioci inflacije su takvi da ne može na njih tako da se utiče. Ona mora da se rešava sistemski. Mora da se smanji potrošnja. Definitivno se srećemo sa viškom tražnje. Kako poskupljuje roba, tražnja pada. Imamo problema sa svetskom inflacijom zbog pokidanih lanaca snadbevanja tokom epidemije korone.
kurir.rs/Novosti
NE PROPUSTITE
