Čak i ako je zemlja lošijeg kvaliteta, ona može da bude profitabilna. Oni koji hoće imaju zemlja a hoće da zarade, a zemlja koju imaju je lošijeg kvaliteta, mogu da se odluče da gaje šipurak (šipak). Upravo za njega odlučila su se dva druga i kumovi, pisao je prošle godine Agrosmart.
Darko T. se bavi ugostiteljstvom i zajedno sa kumom je posadio šipurak 2019. godine, na hektar i 30 ari u Ovči, nadomak Beograda. Odmah su isplanirali da rade i preradu.
- Ulaganje u šipak je ulaganje u budućnost, jer eksploatacija traje nekoliko decenija. Nije težak za gajenje i brzo napreduje. Ono što je najvažnije, prava je riznica zdravlja, jer ima visok sadržaj gvožđa i vitamina, a džem od šipka je jedna od najlepših uspomena iz detinjstva mnogih generacija. Zašto bi tako nešto oduzeli budućim generacijama? Kum se zainteresovao za šipurak i ponudio mi da uđemo u posao. Prihvatio sam sa zadovoljstvom i, nakon dosta vremena i rada, dočekali smo prvi rod. Moram da napomenem da se niko u našim porodicama nije bavio poljoprivredom pre nas - priča Darko.
Odlučili su se za tri različite sorte: šmit, polimeriana i laksa.
- Za njih smo se odlučili slušajući savet proizvođača sadnica, jer sazrevaju u različitim vremenskim intervalima, što nam olakšava branje - navodi Darko.
Berba je ručna i traje od septembra do prvih mrazeva. Prosečan berač može da nabere između 30-50 kg dnevno. Kako nam Darko objašnjava, u posao su uključene obe porodice. Reč je o poslu koji zahteva puno vremena.
- Sada beremo ručno, jer nismo imali računicu za mašinsku berbu. Međutim, planiramo da sledeće sezone iznajmimo mašinu za branje, pošto očekujemo minimum 7-8 tona roda - kaže Darko.
Kolika su ulaganja u zasad šipurka?
S obzirom na to da se ranije nisu bavili poljoprivredom i da nisu imali potrebnu mehanizaciju, troškovi od samog početka su bili znatno veći nego da je zasad podigao neko ko se već bavi poljoprivredom.
- Morali smo sve da platimo, čak i oranje. Za ove tri godine održavanja zasada, počev od nabavke sadnica, preko đubrenja, prskanja (plavi kamen i prihrana), košenje, orezivanje, kao i još nekih sitnica, uložili smo oko 5.000 EUR. Što se tiče održavanja, ova godina nam je bila najskuplja. I sami znate koliko je poskupelo gorivo, đubrivo i sve ostalo - priča Darko.
Prerada šipurka
Iako postoji mogućnost otkupa sirovog ploda šipurka, zbog male otkupne cene Darko i Marko su ove godine odlučili da ceo prinos prerade u pulpu (voćnu kašu) i džem.
- Otkupna cena šipka je mala, pa se ne isplati proizvođačima sa malim zasadima. Na našoj plantaži imamo preko 4.000 zdravih biljaka. Još uvek nismo u punom rodu i više nam se isplati da sve preradimo. Čekamo pun rod i tada ćemo moći da priuštimo i taj komfor, odnosno prodaju sirovog ploda - objašnjava nam Darko.
Voćna kaša (pulpa) je, praktično, poluproizvod koji se dobija tako što se šipurak skuva u vodi, a zatim ispasira. Semenke i dlačice odvajaju se posebnim metodama. Kada se dobije čista pulpa, ona se daljim kuvanjem (uz dodatak šećera) pretvara u proizvod - džem.
- U pulpu ne dodajemo jabuku, bundevu i slično, što mnogi rade kako bi dobili više. Kupci je uglavnom kupuju kako bi sami pravili džem ili zato što ne mogu sami da nabave sirov šipak. Što se tiče džema, moram da naglasim da je naš džem 100% od šipka. U jednoj tegli od 720 ml ima otprilike pola kilograma šipka. Pošto on, sam po sebi, nije sladak, moramo da dodamo šećer, i to je to. Ne dodajemo ni želatin, ni lumunsku kiselinu koje često možete videti na deklaraciji kao sastav džema. Ljudi to znaju da cene, jer ukus pravog džema od šipka govori sam za sebe – navodi Darko.
Inače, otkupna cena za kilogram šipurka je 80 dinara za kilogram.
Kurir.rs / Agrosmart
NE PROPUSTITE
Bonus video
