Na većini stovarišta u Srbiji nema uglja, a tamo gde ga ima, ponuda je slaba. Tona ovog energenta sada košta od 14.000 do čak 26.000 dinara.
Lane se cena najtraženijih vrsta ovog ogreva kretala od 8.000 do 15.000 dinara. Trenutno se uglavnom prodaje ugalj iz BiH i Crne Gore, jer se sve količine iz Kolubare troše za proizvodnju struje u termoelektranama. U pojedinim mestima kupci čekaju na isporuku ovog ogreva i po dva meseca. Kod beogradskih trgovaca taj energent košta od 20.000 do 25.000 dinara.
- Imamo mrki ugalj "miljevina" iz BiH, a cena je 21.700 bez prevoza. Većina potrošača hoće "kolubaru", a nje nema - kažu na jednom stovarištu za Večernje novosti.
Vlasnik drugog stovarišta kaže da imaju ugalj "stanari" iz BiH koji košta 20.000 sa prevozom, i crnogorski "pljevlja" po ceni od 23.000 dinara po toni.
- Potražnja je veća od ponude, ali imamo ga zasad. Sve što dobijemo odmah prodamo.
Na stovarištu u Krnjači nije bilo ovog ogreva. Kako ističu, povremeno im stigne iz BiH, i odmah se sve proda. Nišlije čekaju na isporuku uglja od dve nedelje do dva meseca. Njegova cena se kreće od 14.100 do 24.000 dinara, koliko košta tona mrkog. Kod pojedinih trgovaca je besplatan prevoz do 40 kilometara udaljenosti, ali ima i onih koji naplaćuju, pa je najbolje da se kupci prvo dobro informišu.
Na kraljevačkim stovarištima, potrošačima je trenutno na raspolaganju ugalj iz BiH - "stanari" po ceni od 19.000 dinara. Prema rečima Milinka Maksimovića, vlasnika jednog stovarišta, očekuje se da pristigne "štavaljski" i "pljevaljski" ugalj. Koliko će da košta još se ne zna, jer se cena formira na datum isporuke. Vlasnici većine stovarišta u srednjoj i zapadnoj Bačkoj kažu da se više i ne sećaju kad su poslednji put imali uglja u ponudi. U firmi za prodaju ogreva u Vrbasu navode da su 14 godina dobijali ugalj iz rudnika "Vreoci", ali je ta isporuka presušila. Posle remonta u Pljevljima, počeo je da stiže ugalj iz tamošnjeg rudnika, koji se na stovarištima u Vrbasu i Crvenki prodaje za 16.500 dinara po toni.
U Kruševcu je potražnja za ovim ogrevom velika, a u ponudi ga gotovo nema. Trgovci ogrevom kažu da se iz Kolubare i Kostolca ugalj isporučuje za gradske toplane i termoelektrane, pa oni pokušavaju da ga nabave u regionu. Slična situacija je u Kruševcu. Trgovci u tom gradu kažu da ga već duže vreme nema, niti se zna kada će ga biti. Ranije je deo kostolačkog lignita sa površinskog kopa "Drmno" bio usmeravan za široku potrošnju, ali ove godine sve količine uglja idu za potrebe termokapaciteta u Kostolcu, Svilajncu i Obrenovcu. Zbog toga su bez uglja u Kruševcu ostali sindikati, organizacije penzionera i invalida rada, kao i stovarišta.
Kikinđani već mesecima ne mogu da kupe ugalj, a na stovarištima kažu da ne može da se nabavi. To je i najmanje popularan ogrev u ovom gradu, pa ga mnogi prodavci i ne traže. Proteklih sezona nisu bili zadovoljni ni oni ni građani, jer im je isporučivan vlažan i prljav ugalj, zbog kojeg je čišćenje peći bilo neophodno svakih pet dana. Zbog toga se građani više opredeljuju za druge vrste ogreva.
Stovarišta u Novom Sadu koja u ponudi imaju ugalj trenutno prodaju samo iz Republike Srpske, ugljevički, polukameni, po ceni od 18.000 dinara za tonu. Trgovci kažu da im ne stižu dovoljne količine u odnosu na potražnju. I u Kisaču može da se nađe samo "ugljevik" a tona, s prevozom do kupca udaljenog oko 30 kilometara, košta 21.000 dinara. Na stovarištima u Pirotu prodaje se ugalj "pljevlja" po ceni od 26.000 dinara za tonu.
Nema ga, ali može da se nađe
Nema ga, ali opet može da se nađe. Ovo poručuju trgovci sa stovarišta u Zrenjaninu i okolini, gde i pored, povremenih nestašica i nedovoljnih količina, nekako može da se nabavi ugalj.
Cena mrkog je 23.000 dinara za tonu i nema ga stalno u ponudi, a kada se pojavi, uglavnom se brzo proda. Zasada, s obzirom da je toplo, poručuju zrenjaninski trgovci, panike nema, ali je pitanje hoće li je biti pred zimu, jer su iz rudnika u Kovinu, koji je inače u havariji i ne radi od maja meseca, najavili poskupljenje uglja, od čak 70 odsto.
(Kurir.rs Večernje novosti)
