BEOGRAD - Nekoliko nedelja nakon diplomiranja na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je završila engleski jezik i književnost, Dušica Tomić se preselila u Njujork.

Od samog početka novog života u Sjedinjenim Američkim Državama, tačnije od 1989. godine, radila je u srcu Menhetna, u čuvenoj modnoj četvrti (fashion district). A onda je posle više od tri decenije života preko okeana, isplanirala da se do 2023. godine sa suprugom vrati u Srbiju.

Međutim, pojava korone i njen uticaj na tamošnju ekonomiju pogurali su njihov povratak, pa su se Beogradu obreli nešto ranije, objavile su Priče sa dušom Nenada Blagojevića.

Na Vračaru je otvorila neobično mesto čije ime na sanskritu znači „nenasilje” a u kojem je objedinila jogu, veganski lokal i radionice vezane za obe teme u Beogradu i u prirodi.

cevapi-bez-mesa-2.jpg
Pritnscreen/Instagram 

U ulici Kneginje Zorke 71, u pomalo skrivenom kutku, mogu se probati neobična veganska jela, čije recepte je Dušica donela sa više strana sveta.

REKLI SU MI NIKO TI TO U ŠUMADIJI NEĆE JESTI A SAD TOLIKO TRAŽE DA MI FALI PAPRIKA: Srbija priča o piti koju samo Vladica pravi!

U meniju su, između ostalog, i kesadilja sa pečurkama, paprikom, sirom i lukom, kao i sa leblebijama, spanaćem, paradajzom i sirom. Tu su i marokanska čorba, ćevapi bez mesa i mnoga druga veganska jela. Jela koja sadrže namirnice organskog porekla su obeležena, kao i ona koja ne sadrže gluten.

cevapi-bez-mesa.jpg
Printscreen/Facebook 

„Prvih sedam godina smo živeli u Njujorku, a onda smo se preselili u Nju Džerzi, prvenstveno da bi deca odrasla u ‘zelenijim uslovima’, van grada. Igrom slučaja, radni vek sam započela u modnoj industriji i tu sam ostala 32 godine. S obzirom na to da sam radila u komercijali, imala sam sreću da sarađujem sa fabrikama iz celog sveta, da proputujem prvenstveno po Kini, Vijetnamu i Indiji, ali i da više puta odem do Meksika, Dominikanske Republike, Bangladeša, Šri Lanke…”

„Kolege sa kojima sam radila bile su raznih nacionalnosti, a najviše Kinezi, Južnoamerikanci, Indusi i Koreanci“ (DUŠICA)

Dušica priča da ju je kuvanje uvek interesovalo i da je stalno bila zainteresovana za nove, neuobičajene ukuse. Kolege i saradnici bili su radi da sa njom podele svoje kulinarske veštine, svoje male i velike tajne, a onda bi ona to što spremi donela da podeli sa njima, kako bi je ‘ocenili’.

Za vegansku ishranu se, kako kaže, opredelila prvenstveno radi zaštite svih životinja, za njihovu dobrobit („svojim navikama u ishrani sam njihov glas”), zatim radi zaštite svog zdravlja („jer mislim da je to dužnost, pravo i obaveza svakog od nas”) i zdravlja naše divne Planete („industrijski uzgoj mesa ubedljivo najviše doprinosi uništavanju Zemljinog omotača i zagađenju voda i zemljišta”).

Njeni burger sa sirom i ćevapčići napravljeni su na bazi proteina žitarica i graška.

„Igrom slučaja, zajednička poznanica jednog od vlasnika bara i moja javila mi je da se ovaj prostor izdaje. Veoma mi se dopala velika kuhinja, koju sam mogla da opremim po svom ukusu, i odvojena prostorija za časove joge u srcu Vračara. Prostorija za jogu može da primi do dva vežbača, tako da trenutno nudim samo privatne i poluprivatne časove i to na zakazivanje. Iskreno govoreći, s početka, dok je korona još bila vrlo aktuelna, bacila sam marketinški akcenat na hranu, jer je bilo otežano držati časove joge uživo, a to je po meni jedini način.“

Dušica dodaje na kraju razgovora da joj je po povratku iz Amerike mnogo divnog sveta nesebično pomoglo sa savetima, uz poslovnu podršku, strpljenjem i verom.

Ona je otkrila da veliki broj korisnika čine stranci – turisti iz celog sveta, da ima dosta Rusa, Nemaca, Austrijanaca, Engleza, Amerikanaca, Južnoamerikanaca, Indusa, Izraelaca…

Kurir.rs/Priče sa dušom/Nenad Blagojević