Cene nafte na svetskim berzama mogu još da se uvećavaju, što će se neminovno odraziti na cene goriva u Srbiji.
Zapadni zvaničnici brinu da će nafta Brent uskoro dostići 150 dolara po barelu sa sadašnjih oko 120 dolara. Neki strahuju da će i dalje rasti, podstaknuta dodatnom potražnjom nakon Kovida i evropskim sankcijama. U 2022. godini verovatno će potražnja za naftom porasti za 1,8 miliona barela dnevno, prema IEA, na oko 100 miliona.
Sektor rafinerije predstavlja još jedan problem. Svet je zapravo ostao bez slobodnih kapaciteta za preradu sirove nafte u goriva.
Usred široko rasprostranjenih strahova od skoka cene nafte ovog leta, još jedna oluja se razvija na horizontu: Naftni šok se neće završiti 2022. Gotovo je sigurno da će se pretočiti u sledeću godinu, piše The Wall Street Journal.
Privatno, zapadni zvaničnici brinu da će nafta Brent uskoro dostići 150 dolara po barelu sa sadašnjih oko 120 dolara. Neki strahuju da će i dalje rasti, podstaknuta dodatnom potražnjom nakon Covida i evropskim sankcijama Rusiji. I šok se neće završiti ove godine.
Novac se već priliva u ugovor Brenta za decembar 2023., podižući njegovu cenu blizu 100 dolara – jasan znak da trgovci vide da će zategnuto tržište trajati, prenosi izveštaje sa tržišta.
U očekivanju prognoze IEA, trgovačke kuće, naftne kompanije, zemlje OPEK-a i zapadne potrošačke zemlje već su utvrdile svoje brojke. Njihov konsenzus za potražnju nafte 2023. varira između dodatnih 1 milion barela dnevno i 2,5 miliona barela dnevno. U 2022. godini verovatno će porasti za 1,8 miliona barela dnevno, prema IEA, na oko 100 miliona. Tipično, sve iznad 1 milion dnevno u godišnjem rastu potražnje smatra se prilično robusnim.
Strana ponude ne izgleda mnogo bolje. U najboljem slučaju, trgovci naftom očekuju da će Rusija održati trenutni nivo od oko 10 miliona barela dnevno, što je pad od oko 10 odsto od intervencije u Ukrajini. Ali mnogi veruju da bi mogla pasti za još milion barela ili čak 1,5 miliona barela.
OPEK+ savez, koji je 2022. započeo s dovoljno slobodnih proizvodnih kapaciteta, takođe dostiže svoje granice.
„S izuzetkom dve-tri članice, sve su maksimalno iskorišćene“, rekao je prošle nedelje generalni sekretar OPEK-a Mohammad Barkindo, misleći na Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate. Rezultat je verovatno treća uzastopna godina smanjenja postojećih zaliha nafte – i to nakon naglog pada globalnih zaliha sirove nafte i rafiniranih proizvoda u poslednjih 18 meseci.
Do sada su ove godine zapadne vlade ublažile uticaj pada zaliha oslobađanjem najviše barela ikada iz svojih strateških rezervi nafte. Bez daljih akcija, vanredna ispuštanja će se završiti u novembru, uklanjajući najveći amortizer sa tržišta, prenosi Magazin NNKS Nedelja.
Rafinerije dodatni problem
Sektor rafinerije predstavlja još jedan problem. Svet je zapravo ostao bez slobodnih kapaciteta za preradu sirove nafte u goriva. Kao rezultat toga, profitne marže rafinerija su eksplodirale, što zauzvrat znači da potrošači plaćaju mnogo više da napune svoje rezervoare nego što to sugerišu cene nafte. Od 1985. do 2021. godine, pukotina – jaz između cene sirove nafte i rafiniranih proizvoda – u proseku je iznosio oko 10,50 dolara po barelu. Prošle nedelje je skočio na najviši nivo svih vremena od skoro 61 dolar.
Do sada je rast cena nafte 2021-22 bio kopija 2007-08. Na sablasni način, grafikoni cena prate gotovo savršenu sinhronizaciju. Ali svaka nada da će tržište nafte slediti obrazac onoga što se dogodilo prije 14 godina pogrešno tumači stvarnost. Cene nafte neće pasti, konstatuje WSJ.
(Kurir.rs / Blic)
NE PROPUSTITE
