Elektroprivreda Srbije apsolutno nijednim segmentom nije uticala na loše parametre koji se odnose na kvalitet vazduha - rekao je Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike na konferenciji ''Investicije i zaštita životne sredine - prioritet EPS-a''. On je dodao da je imao priliku da pročita različite stručne analize koje govore o tome da se EPS, sa svoja četiri postrojenja, nalazi u prvih 10 zagađivača koji emituju sumpor-dioksid, ali da je reč je o podacima iz 2016. godine.

- U međuvremenu EPS je uradio veliki deo posla, koji se odnosi na odsumporavanje dimnih gasova u Kostolcu, a počeo je i projekat u termoelektranama u Obrenovcu – rekao je Antić. - EPS je klјučna kompanija za stabilnost energetskog sistema ne samo Srbije već i regiona i zato je važno za Vladu, zemlјu i region da bude vođen na način koji omogućava da bude dugoročno stabilan i kičma sigurnosti snabdevanja električnom energijom u ovom delu Evrope.

praskaste-materije.jpg
Promo 

Ministar energetike je naglasio da je prioritet dovođenje raspoloživih kapaciteta u nivo sa važećim propisima EU, kada je reč o zaštiti životne sredine.

- EPS je ubedlјivo najviše uložio u tu oblast u Srbiji, više od 400 miliona evra. Sa novih milijardu evra koje će biti investirane u narednih pet do sedam godina naša postrojenja dovešćemo u nivo parametara koji su dozvolјeni u Austriji, Nemačkoj i drugim zemlјama. Navikli smo da EPS bude džak za boks i kada ima, ali i kada nema razloga za to. Rezultati sada demantuju te razloge – rekao je Antić. – Ugradili smo elektrofiltere u sve blokove koji će nastaviti sa radom i posle 2023. godine, denitrifikacija ide u skladu sa planom i napreduju projekti za izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova. U prilogu tome govori prikaz monitoringa kvaliteta vazduha koji pokazuje da se Kostolac nalazi u kategoriji kvalitet vazduha - odličan.

- Cilj je da EPS bude najmoderniji sistem i da se, što se tiče ekologije, približi cilju da bude ''egal'' sa zemljama koje su dostigle najviše standarde kada je reč o zaštiti životne sredine. Na tome se intenzivno radi, do sada je u ekološke projekte uloženo više od 400 miliona evra i nastavićemo sa investicijama – rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS.

nox.jpg
Promo 

Grčić je istakao i da se u Srbiji ovih dana mnogo govorilo o zagađenju vazduha, ali da su iz Agencije za zaštitu životne sredine jasno rekli da su na to uglavnom uticala mala ložišta, a ne veliki sistemi kao što je EPS.

- Želim da razjasnim još jednu nedoumicu u javnosti. Zli jezici govore da je EPS budžetski korisnik, ali istina je potpuno drugačija. EPS ne koristi novac iz budžeta, već je po uplatama među najvećim. U 2018. godini po različitim osnovima EPS je u platio 102 milijarde dinara u budžet, a 2017. godine više od 90 milijardi dinara. EPS puni budžet sa 7,5 do oko devet odsto ukupnih primanja na nivou godine – istakao je on.

Grčić je rekao da se oni koji govore o prekidu korišćenja uglja u Srbiji u stvari zalažu za uvoz električne energije i energetsku zavisnost zemlje.

- EPS dve trećine električne energije proizvede na bazi kostolačkog i kolubarskog uglja, što znači stabilnost proizvodnje električne energije. To podrazumeva ekonomsku, političku i geopolitičku stabilnost - istakao je Grčić.- Mnogo posla je urađeno, a u narednih nekoliko godina svi započeti projekti biće i završeni. Da bi se neka velika investicija ili projekat realizovao potrebno je tri do pet godina za pripremu, kao i tri do pet godina za realizaciju.

Savo Bezmarević, izvršni direktor za proizvodnju energije u EPS, rekao je da je u poslednjih 15 godina uloženo 2,5 milijarde evra u kapitalne remonte i projekte.

- Revitalizacijama blokova povećali smo snagu za 180 megavata, a samo kada se završi ciklus povećaćemo snagu blokova za 260 megavata. Od tih 260, 80 su potpuno zeleni megavati, dobijeni energetskom efikasnošću i novim tehnologijama. Oni su dobijeni bez dodatne potrošnje uglјa- objasnio je Bezmarević.

Direktor Sektora za strategiju JP EPS Aleksandar Jakovljević istakao da je tek nakon završetka kriznog perioda u Srbiji EPS mogao da krene ulaganje u dostizanje evropskih ekoloških standarda.

- Mi smo u taj proces ušli znatno kasnije zapadnoevropskih kompanija. Kada smo došli u poziciju da možemo time da se bavimo - rezultati su vidljivi – rekao je Jakovljević i dodao da su na primer emisije praškastih materija smanjene sa oko 66.000 tona u 2003. godini na 8.500 tona u 2018. godini. On je najavio i da će samo na osnovu planova razvoja EPS do 2027. godine investirati oko 4,6 milijardi evra u sve oblasti poslovanja.

screenshot-154656435763378u576i7.jpg
Promo 

Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, objasnio je da se veliki broj članica EU dugo usaglašavao sa propisima, njihove privrede su se razvijale, a dugo vremena im je trebalo da smanje svoje štetne emisije.

- Agrosektor je jedan od velikih emitera iako ga mi ponekad neopravdano zaboravljamo. Njegov udeo je 25 odsto. Takođe, mala postrojenja koja nisu deo sistema daljinskog grejanja takođe imaju veliki udeo. Ono što Beograd trpi ovih dana u pogledu zagađenja u potpunosti amnestira EPS i Beogradske elektrane bilo kakve krivice, s obzirom na to da još nije grejna sezona. U doprinosu emisija čestica od 10 i 2,5 mikrona učestvuju domaćinstva, prerađivačka industrija, poljoprivreda i šumarstva, dok tu energetike uopšte nema – rekao je Jovović.

Promo tekst