ŠANSA DA PADNE CENA ZLATA JE RAVNA NULI: Evo zašto je najbolje štednju pretvoriti u zlatne poluge

Nakon silovitog rasta cene zlata tokom leta, pri čemu je cena tog plemenitog metala porasla približno 24 odsto i dostigla najveću visinu u istoriji, došlo je do korekcije.

Trenutnoj situaciji najviše su doprinele vesti o napretku u pregovorima između SAD i Kine po pitanju trgovinske saradnje te između Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije po pitanju Bregzita.

Upravo su loše vesti vezane za te procese mesecima brinule investitore na financijskim tržištima. Naime, postojao je rizik da dalje zaoštravanje trgovinskog rata i Bregzit bez dogovora uzrokuju globalnu recesiju, zbog čega je novac masovno prebacivan u investicijsko zlato – dokazano sigurno utočište za kapital.

Sad kada je Tramp izjavio da je došlo do napretka u pregovorima s Kinom, a isto se dogodilo i po pitanju Bregzita, deo investitora je zaključio da nema potrebe za posedovanjem zlata. To je dovelo do nešto veće prodaje zlata, a da bi ga se vlasnici rešili što pre, bili su spremni da pristanu na nešto nižu cenu.

Drugi razlog je tendencija investitora da kapitalizuju profit ostvaren pri ulaganju. Cena zlata izražena u evrima je u samo godinu dana porasla 39 odsto. To znači da su svi oni koji su ulagali u zlato poslednjih godina ostvarili profit. Nakon što je cena dostigla rekord, deo investitora u zlato je zaključio da možda nije realno očekivati nastavak rasta cene, stoga su odlučili da zlato prodaju i kupe ga opet po jeftinijoj ceni nakon što dođe do pada.

No, značajni pad ne treba očekivati. Naime, najveći pad u poslednjih nekoliko decenija dogodio se 2011/2012. Tada je cena žutog plemenitog metala od najviše do najniže tačke pala približno 38 odsto. A taj pad se dogodio nakon smirivanja najveće finansijske krize u poslednjih stotinjak godina te nakon prethodnog porasta od 200 odsto.

Svet sada nije na izlasku iz krize, nego vrlo verovatno na početku nove recesije (ostaje za videti koliko ćr jaka biti). Ta nadolazeća kriza teško da može biti izbegnuta dogovorom oko Bregzita i trgovinskim sporazumom između SAD i Kine, jer kada bi izbegavanje recesije bilo tako jednostavno, onda bi na početku svake recesije države sklapale nove sporazume i u nedogled odlagale bilo kakve probleme.

Dakle, pad cene zlata je verovatno privremen. Sa svakim novim padom cene, sve će manje vlasnika zlata biti spremno na prodaju svojih poluga, a u isto vreme će rasti potražnja.

Čak i ako u idućim mesecima SAD i Kina, kao i Britanija i EU uspešno dogovore dalju finansijsku saradnju, neki drugi događaj ili ekonomski pokazatelj će učesnicima na finansijskim tržištima dati do znanja da ekonomska situacija nije bajna, pa će se potreba za sigurnim ulaganjem vratiti. Tada će doći i do novog talasa cene zlata. Kako to inače biva, u situaciji u kojoj cena zlata raste zbog straha investitora, cene deonica i vrednosti udela u deoničkim investicijskim fondovima padaju.

(Kurir.rs/profitiraj.hr)