Reakcija Naše i strane centralne banke snižavaju kamatne stope kako bi jeftinijim kreditima podstakle rast privrede i potrošnju građana

Trgovinski rat između SAD i Kine usporio je rast gotovo cele svetske privrede, zbog čega su centralne banke počele da snižavaju glavne kamatne stope. Posledica toga je pritisak na smanjenje kamata poslovnih banaka, te bankarski stručnjaci očekuju snižavanje rata i pojeftinjenje kredita za privredu i građane kako u domaćoj, tako i one vezane za stranu valutu.


NBS snizila kamatu


Naime, usled stabilnog dinara i inflacije, Narodna banka Srbija snizila je referentnu kamatnu stopu na 2,75 odsto, nakon više od godinu dana mirovanja na nivou od tri odsto. Budući da najnoviji izveštaji evropskih monetarnih vlasti prognoziraju pad privredne aktivnosti evrozone do sledeće godine, kao i minimalnu inflaciju bar do 2022. godine, očekuje se da Evropska centralna banka (ECB), ali i američke Federalne rezerve (Fed) snize svoje osnovne kamatne stope do kraja godine.

BROJKE
- 0,313 odsto je sada vrednost šestomesečnog euribora
2,75 odsto je vrednost referentne kamate NBS
90.000 stambenih kredita ima u Srbiji

Hasan Hanić, profesor emeritus na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ukazuje da je obaranje referentnih kamatnih stopa uvek signal da je novac jeftiniji i da bi kamatne stope kod poslovnih banaka po kojima odobravaju kredite građanima i privredi trebalo da idu naniže.

Privredni rast


- To bi trebalo da podstakne privredni rast kroz veće investicije u proizvodnju. S druge strane, građani mogu da dođu do jeftinijih potrošačkih kredita, čime se povećavaju kupovna moć i potrošnja, a što opet podstiče proizvodnju u privredi - objašnjava Hanić za Kurir.

0701-hasan-hanic.jpg
Kurir 

Komentarišući pad referentne kamate NBS, on očekuje pojeftinjenje dinarskih kredita, tako da se građani mogu zadužiti po nižim kamatnim stopama kako bi otplatili skuplje kredite.

- Ali ne treba tu očekivati značajniji efekat i sniženja jer su kamate već sada niske - upozorava Hanić, koji očekuje da kamate neće rasti bar do kraja sledeće godine, kada bi privredni rast mogao da se ubrza.


Inače, Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da je ekonomiju evrozone usporavaju trgovinske tenzije, bregzit i visok dug Italije, zbog čega podržava planove ECB za novim podsticajima. MMF procenjuje da će privredni rast u EU usporiti na 1,3 odsto u ovoj godini sa 1,9 odsto u 2018. godini, da bi se u 2020. oporavio na 1,6 odsto.

BANKE ŠALJU PISMA
MANJE RATE BAR TRI MESECA
Srpske banke su poslednjih dana počele da šalju obaveštenja klijentima zaduženim u evrima da će im u naredna tri meseca biti manje rate zbog pada vrednosti šestomesečnog euribora za 0,085 odsto u odnosu na prethodno tromesečje. Tako će na ratu stambenog kredita od oko 125 evra smanjenje iznositi oko 1,22 evra ili 144 dinara. Na veće rate biće i veće smanjenje.

NBS
NOV CIKLUS UBLAŽAVANJA

foto: Aleksandar Jovanović

Iz Narodne banke Srbije ističu da kretanja u međunarodnom okruženju karakterišu sporiji ekonomski rast i niža inflacija od očekivane, zbog čega su Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi najpre najavili sporije povećanje svojih ključnih kamatnih stopa, da bi nakon toga postala sve izvesnija mogućnost novog ciklusa ublažavanja njihovih monetarnih politika.
- Evropska centralna banka je produžila period tokom kojeg neće menjati svoje ključne kamatne stope (bar do sredine 2020. godine), a najavila je i druge mere za ublažavanje monetarne politike. Takođe, Sistem federalnih rezervi od decembra prošle godine nije povećavao raspon referentne kamatne stope, a sve su veća očekivanja tržišta da će osnovna kamatna stopa FED biti smanjena do kraja godine - ukazuju iz NBS.

(Kurir/Sanja Đorđević)