SUMORNE PROGNOZE SVETSKE BANKE: Srbija će dostići nivo razvijenih zemalja EU za 20 godina, i to u najboljem slučaju

Region Zapadnog Balkana dostići će nivo razvijenih zemalja EU za 60 godina ako raste po sadašnjim stopama od tri odsto, dok bi Srbiji za to bilo potrebno 50 godina, ali bi joj u slučaju godišnjeg rasta od pet procenata bilo potrebno 20 godina, ocenili su danas stručnjaci Svetske banke.

Prema oceni ekonomiste u Svetskoj banci Lazara Šestovića, najveći izazovi u narednoj godini za vlasti će biti da budžet bude pod kontrolom, bez nepredvidivih velikih rashoda, nezavisno od toga da li će biti novog aranžmana sa MMF-om, da se povećaju investicije države u javnom sektoru, kao i da se kontroliše da li će i koliko povećana potrošnja uvećati uvoz i tako poništiti dosadašnje pozitivne efekte izvoza.

Kako je dodao, na budući rast mogu da utiču iznos kredita koji se odobravaju privatnim preduzećima, a koji je počeo da pada od sredine ove godine, nakon 20 meseci neprekidnog rasta, kao i kontinuirani pad uvoza mašina u 2017.

"To nam signalizira šta bi moglo da se dešava u narednih godinu dana i to je jedan od parametara koji je uticao i na projekcije rasta u naredne dve godine i zašto je Srbija ispod proseka Balkana", kazao je Šestović pojasnivši da najveći deo rasta treba da dodje iz privatnog sektora i da je to jedan od razloga zašto je Svetska banka uzdržanija oko optimističnijih prognoza za Srbiju u naredne dve godine.

Problem je, kako je naveo, i što je učešće države u privredi još uvek veliko, pa tako ima više od 600 preduzeća koji su u državnom vlasništvu i sva uzimaju deo javnih resursa koji bi mogli da se iskoriste za nešto drugo.

Šestović je ocenio i da su reforme u javnom sektoru i kod javnih preduzeća sporije od očekivanog, ali da ima pomaka.

Kao pozitivne primere naveo je reformu Železnica Srbije, a smatra da su najbolji kandidati za sledeći ozbiljan potez Vlade Srbije rešavanje statusa Azotare, MSK i Petrohemije.

"Očekujemo i porast u potrošnji javnog sektora, a u kombinaciji sa rastom zarada u privatnom sektoru, domaća potrošnja bi trebalo da se oporavi u 2018. godine", kazao je Šestović navodeći da će to biti "glavni podsticaj za rast u narednih nekoliko godina".

Svetska banka srednjoročno gledano, prognozira i viši rast izvoza Srbije, ali će se, zbog porasta potrošnje i prihoda gradjana, deo toga preliti u uvoz.

"Neto uticaj izvoza će biti niži nego u prethodne tri - četiri godine", smatra Šestović. Stručnjak Svetske banke očekuje i da će doći i do povećanja ubrzanja investicija. Šestović je naveo da su investicije u Srbiji u proteklim godinama bile relativno male u poredjenju sa ostalim zemljama istočne Evrope, precizirajući da je postojao jaz u nivou investicija od pet do šest procentnih poena.

On očekuje i povećanje kapitalnih rashoda koji su ostali na niskom nivou.

"Izvršenje investicija infrastrukturnih projekata koji se finansiraju iz budžeta je zabrinjavajuće. Za devet meseci pad javnih investicija bio je 11 odsto", kazao je Šestović i dodao da Sbija ima veliki broj kredita potpisan sa medjunarodnim finansijskim organizacijama, ali istovremeno i sopstveni novac iz budžeta, pa je teško shvatljivo da se nije više uradilo na primeni tih kapitalnih projekata.

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva smatra da će privredni rast Evropske unije pomoći i rastu bruto domaćeg proizvoda Srbije, a pozitivno će uticati i na privrede drugih zemalja regiona Zapadnog Balkana.

On je naglasio da za tako nešto moraju postojati pravi uslovi, zbog čega Srbija mora da nastavi sprovodjenje reformi.

Ndegva je istakao da srpskim vlastima treba čestita i na dobroj kontroli u oblasti fiskalne politike, ali je nužno, kako je dodao, ubrzati reforme u oblasti javnih preduzeća. Šef Svetske banke u Srbiji zadovoljan je dinamikom kojom se odvija restrukturiranje i privatizacija, a na kritike da je to previše sporo, odgovorio je da vlastima treba više vremena za tako složene procese.

(Kurir.rs/Beta)

Foto Zorana Jevtić

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI UŽIVO! Štrajk u pošti ugrožava celu Srbiju !