Gorivo bi narednih meseci moglo da poskupi od tri do pet dinara jer se očekuje rast cene sirove nafte zbog odluke najvećih izvoznika da ograniče proizvodnju.Naftaške zemlje žele da na ovaj način povećaju svoje prihode, što za vozače znači da će im novčanici biti prazniji.Organizacija država izvoznica nafte (OPEK) u sredu je rešila da smanji proizvodnju za oko 740.000 barela dnevno, što je oko dva odsto ukupne svetske produkcije. Vest je tog i narednog dana uticala na rast cene od šest odsto, pa je nafta „brent“, koju Srbija uvozi, sa 46 „otišla“ na 49 dolara za barel. To se desilo iako proizvodnja zvanično nije smanjena, što se očekuje posle novog sastanka OPEK u novembru.Pritisak konkurencijeSvetski analitičari su oprezni jer dogovor nije do kraja utanačen, dok stručnjaci „Goldman Saksa“, finansijskog konglomerata, očekuju da će „crno zlato“ poskupeti sedam-deset dolara po barelu do polovine 2017. Ako je suditi po ovoj godini, sličan rast cene nafte u martu i aprilu doveo je do poskupljenja goriva na pumpama od tri do pet dinara.Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže za Kurir da je, s obzirom na veliku neizvesnost koja vlada na tržištima, veoma teško prognozirati koliko bi mogle da porastu cene na pumpama u Srbiji u narednim mesecima. On priznaje da na cene goriva u Srbiji, kao i u svim zemljama Evrope, utiču kretanja sirovina na svetskim berzama, a još direktnije promene cena benzina i dizela, bez obzira na to da li idu nadole ili nagore.- Tako je, recimo, prateći strmoglavi pad cene nafte i derivata nafte, prosečna cena dizela od juna 2015. do marta 2016. pala za 24 dinara, a benzina za 21. Međunarodna berza je uticala i na skok cena koji je usledio tako da je u odnosu na mart ove godine dizel skuplji za 13,09 dinara, a benzin za 9,29. Pod uticajem mehanizama tržišne ekonomije, a pre svega pod pritiskom konkurencije, niko sebi ne može da dozvoli primenu nerealno visokih cena, što je najbolja garancija potrošačima da kupuju gorivo po najnižoj mogućoj ceni - navodi Mićović.
Veliki nametiOn podseća da ne treba zaboraviti da je oko 58 odsto maloprodajne cene goriva državno zahvatanje i da na taj deo cene berzanske kotacije imaju minorni uticaj, tek na deo koji se odnosi na PDV. Tako da, ističe on, krajnji nivo cene u nekoj zemlji u velikoj meri zavisi od apetita i efikasnosti državne administracije.
Ograničen rastNAFTA NIKAD VIŠE IZNAD 110 DOLARAMićović navodi da, ukoliko se proizvodnja nafte u zemljama OPEK toliko smanji da ukupna ponuda na tržištu bude ispod tražnje, svakako se može očekivati blagi rast cene sirove nafte:- Koji je to nivo cene koji može da obezbedi održivost svetskog tržišta nafte, teško je reći, ali niko više ne očekuje da bi se nafta mogla prodavati za više od 110 dolara.
