U Hrvatskoj je lični bankrot proglasilo 570 građana, a ukoliko ovakav zakonski model zaživi u Srbiji, broj ovakvih slučajeva mogao bi biti i petocifren!Naime, ukupne pozajmice fizičkih lica u Srbiji uvećane su za 1,3%, na 751 milijardu dinara, tokom juna, a njih čak 7,3 odsto kasni sa otplatom rata, dok je udeo problematičnih kredita u ukupnoj zaduženosti građana 20,3 odsto. Tačnije, svaki četvrti od dužnika kasni više od dva meseca sa nekom od rata.ObavezePravo na proglašenje stečaja imaju i Crnogorci od prošle godine, Hrvati od ove, a samo Srbi i građani BiH još uvek ne mogu da zatraže pomoć ličnog stečajnog upravnika u slučajevima kada ne mogu da ispunjavaju svoje obaveze prema bankama, poreskoj upravi, javnim preduzećima i ostalim poveriocima.Hrvatska Finansijska agencija (Fina) saopštila je da je od 1. januara do 1. avgusta pokretanje vansudskog postupka zatražilo 569 građana i jedan preduzetnik. Ukupan iznos njihovih prijavljenih obaveza dostigao je 235,3 miliona kuna (31,4 miliona evra). Najviše postupaka pokrenuto je u Zagrebu - 301, a slede Osijek sa 53, Pula sa 37, Rijeka sa 34 i Varaždin sa 20 pokrenutih vansudskih postupaka.Decenija otplateLični stečajni upravnik imao bi zadatak da isplanira kako da se dugovi jednog fizičkog lica što lakše i bezbolnije izmire. Upravnik se bavi finansijama klijenta tako što mu ostavlja deo novca potreban za egzistenciju, a sve ostalo se raspodeljuje na dugove. Takođe, prodaje se deo imovine koju zaduženi poseduje. Ovakvi aranžmani, u zavisnosti od zaduženosti bankrotiranog, mogu da traju i do deset godina.
