Ponor Ruska centralna banka oduzela dozvolu za rad jedinoj tamošnjoj srpskoj banci usled nelikvidnosti, njen jedini poznati akcionar je vlasnik „Rudnap grupe“

BEOGRAD - Energetski tajkun i vlasnik „Rudnap grupe“ Vojin Lazarević, nakon propalih poslova u Albaniji, ostao je i bez Evroaksis banke u Rusiji.

Banka čiji je jedini poznat akcionar Lazarević u petak 27. maja izgubila je odlukom Ruske centralne banke (RCB) dozvolu za rad, usled nelikvidnosti.

„Zbog nezadovoljavajućeg kvaliteta aktive i problema s gotovinom, Evroaksis banka nije uspela da na vreme ispuni obaveze prema kreditorima. Poslovodstvo i vlasnici nisu preduzeli mere da normalizuju poslovanje“, navela je RCB.

Jedina srpska banka u Rusiji poznata je po sumnjivim poslovima uvoza struje i dokapitalizacije Nacionalne štedionice, a s kojima su povezivani bivši ministar finansija i guverner Mlađan Dinkić, energetski tajkun i vlasnik EFT Vuk Hamović i Vojin Lazarević, njen zvanični akcionar. U ovim poslovima „obrnuto“ je skoro sto miliona evra.

Banka je osnovana 1995. godine da bi se izbegle sankcije međunarodne zajednice, a dobijala je i devize od Narodne banke Jugoslavije, da bi posle oktobarskih promena guverner NBJ Dinkić tamo čuvao devizne rezerve, a tajkuni Hamović i Lazarević su preko nje prodavali struju Srbiji i kupovali akcije državne Nacionalne štedionice (NŠ).

„Najveći vlasnici su dve kiparske firme sa ukupno 38 odsto akcija. Treći akcionar je Vojin Lazarević, a ima i države Srbije preko Komercijalne banke, koja ima deset odsto deonica, i Srpske banke sa oko dva odsto“, navodi se u zvaničnom izveštaju Ruske centralna banke.

Pošto akcije?

Juče nije bilo moguće zvanično proveriti da li u ovoj banci još ima i deviznih rezervi NBS. Izvesno je da je krajem 2011. tamo bilo sedam miliona dolara, što je mnogo manje od 60, koliki je bio iznos 2003.

Oktobra 2000. u Evroaksis banci bilo je samo 4,6 miliona dolara, a novi guverner Mlađan Dinkić već u decembru je to povećao za deset miliona. U to vreme ovo je bila privatna banka u kojoj su Hamović i Lazarević imali i 30 odsto akcija.

Njihovo vlasništvo postalo je zanimljivo 2004. zbog sumnji da je EPS oštećen na uvozu struje vrednom oko 50 miliona evra. Sumnjalo se da je EFT na tenderima dobijao posao jer od države nije tražio nikakve bankarske garancije za plaćanje, što je i razumljivo s obzirom na to da je država devizne rezerve držala u njihovoj Evroaksis banci. Njih dvojica su nešto kasnije preko ove banke kupili i akcije NŠ, čiji je idejni tvorac bio Dinkić, i kasnije ih prodali za oko 40 miliona evra.

Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije, kaže za Kurir da nikako nisu mogli da utvrde da li su vlasnici firmi koji su kupili akcije NŠ, bilo šta za njih i platili preko računa u Evroaksis banci, a ekonomista Danilo Šuković voleo bi da zna da li su vraćene sve devizne rezerve.

Tajni poslovi

- Nikada tamo nisu ni smele da se drže jer se to radi samo u super jakim bankama. Jasno je da je reč o poslovima koji nisu bili dovoljno javni, pa i ne čudi što na kraju nije utvrđeno zašto su devizne rezerve otišle tamo i kako je banka bila uključena u trgovinu strujom i dokapitalizaciju NŠ - naglašava on.

Kraj imperije
U DUGOVIMA DO GUŠE

Propast Evroaksis banke još jedan je udarac poslovnoj imperiji Vojina Lazarevića, nekada glavnog trgovca strujom na Balkanu. On duguje 11,6 milijardi dinara, firma mu je u blokadi 2,8 milijardi, a banke su nedavno krenule i u prodaju zemljišta koje ima u Albaniji. Na zemljištu nedaleko od luke Drač Lazarević je s bosanskim partnerom Damirom Fazlićem već uložio 30 miliona evra kako bi izgradio međunarodni terminal za gas i naftu, a među potencijalnim investitorima bio je i Vesli Klark, bivši komandant NATO. Sivi dani počeli su u februaru prošle godine, kad ga je zbog duga od 20 miliona blokirao nemački „Tisen Krup matirijals“, a onda i Banka Inteza, koja je i pokrenula stečaj, za 2,6 milijardi dinara.