U narednim mesecima javnost će konačno saznati ko su krajnji vlasnici više od 1.129 kompanija koje posluju u Srbiji, a koji dolaze iz nekog od poreskih rajeva širom sveta, od kojih 334 iz ofšor zemalja koje su na crnoj listi Evropske unije.Takva obaveza proističe iz direktive EU po kojoj će sve njene članice morati da uspostave registar krajnjih pravih vlasnika preduzeća do juna 2017. godine, kako bi se sprečilo izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca preko ofšor zona. S obzirom na to da Srbija pretenduje na članstvo, moraće i sama da napravi takav registar.Na crnoj listi EU trenutno se nalazi 30 zemalja označenih kao „zone koje ne sarađuju“, a u njih 19 je sakriveno vlasništvo 334 firme iz Srbije, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije, smatra da su nova pravila EU značajna jer ne zabranjuju ofšor firme, već uvode red u ovu oblast.- Morate da objavite ko je krajnji vlasnik, a samim tim će privlačnost otvaranja ofšor firmi splasnuti i izgubiti na svom značaju - kaže Milenovićeva.Ivan Ninić, izvršni direktor Centra za vladavinu prava, ističe da, osim nedostatka političke volje, nije postojala nijedna prepreka da se kroz izmene i dopune Zakona o privrednim društvima u APR formira registar krajnjih vlasnika ofšor firmi koje imaju udeo u domaćim firmama.- Problem je nedostatak političke volje zato što srpski političari ne žive od svoje plate, nego deo prihoda dobijaju kroz ofšor transakcije. Uvođenje registra u narednom periodu može da znači jaku kontrolu novca, da se zna od koga dolazi svaka buduća investicija u Srbiji i kome ide novac koji se iznosi iz zemlje - kaže Ninić.S. T.
