BEOGRAD - Oko 250.000 tona životinjskog otpada nastane godišnje u Srbiji, dok se samo oko 70.000 tona adekvatno preradi. Višak životinjskog otpada završi na divljim deponijama, njivama i u rekama, zbog čega, kako tvrdi doktor veterine Miroslav Stojšić, postoji opasnost po ljude da obole od trihinele, antraksa, pantljičare i velikog broja drugih zaraza, od kojih su neke opasne po život.
- Ako neko baci uginulu ili zaklanu životinju koja je imala trihinelu, onda ptice grabljivice pojedu to meso, koje potom za sat-dva izluče putem izmeta. Tako učaurene larve trihine dospevaju u travu, detelinu, luk, salatu, koju kad pojedu ljudi, zaraze se trihinom iako nisu jeli meso. Postoji opasnost i od antraksa (crnog prišta), koji može brzo da izazove smrt i kod ljudi i kod životinja. Još jednu opasnost predstavlja svinjska bobica, koja, ukoliko je pojede čovek, izaziva pantljičaru - objašnjava Stojšić, ističući da je dugačak spisak bolesti koje su opasne i po životinje i po ljude.Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, životinjski otpad se uništava i prerađuje u standardizovanim kafilerijama, koje rade punim kapacitetom. Međutim, nije retkost da građani nailaze na leševe životinja na neadekvatnim javnim površinama, kao što su njive i reke. Ljubiša Barbulović, žitelj sela Ranovac, prosledio je redakciji leš svinje, koju već danima niko neće da odnese iz reke Vitovnice.
- To je opasno jer ovde ljudi dolaze da pecaju. Zvao sam sve nadležne institucije, međutim, niko nije odgovoran. Samo je seoski veterinar došao da pogleda, slikao je i otišao - objašnjava Barbulović.Koliko je to opasno objašnjava Ivan Karić, predsednik Zelenih Srbije, koji ističe da se životinjski otpad koji završi na divljim deponijama klasifikuje kao veoma opasan otpad.
- Najveći problem je nedostatak prostora za skladištenje životinjskog otpada, koji bi se tu razvrstavao i usmeravao dalje na tretman - rekao je Karić.Podsećamo, Ministarstvo poljoprivrede je u februaru prošle godine usvojilo izmenu i dopunu pravilnika koji reguliše postupanje sa sporednim proizvodima životinjskog porekla. Pravilnikom je ponovo dozvoljeno da se uginula stoka i životinjski otpad spaljuju i zakopavaju na stočnim grobljima i jamama grobnicama. U Ministarstvu, ipak, navode da su u planu dalje unapređenje spalionica.
PotencijalHRANA ZA KUCE I BIODIZELKako navode Zeleni Srbije, od životinjskog otpada preradom proizvode se veoma korisni hranljivi i energetski proizvodi.- Od njega može da se proizvodi hrana za kućne ljubimce, biogas, biodizel i kompost. Otpadna krv životinja služi za proizvodnju hemijskog gvožđa - ukazuju Zeleni.
