Fiskalni savet tvrdi da je „Elektroprivreda Srbije“ smanjenje zarada od 10 odsto u javnom sektoru nadoknadila povećanjem od osam odsto kroz rast koeficijenata i promenu klasifikacije poslova
Ne propustite...Lepa vestEPS: Ove godne nije planirano poskupljenje struje
racun-racuni-obaveze-placanje-troskovi.jpg

BEOGRAD - „Elektroprivreda Srbije“ je, po svemu sudeći, prošle godine povećala plate osam odsto, što je „pojelo“ rast prihoda od povećanja struje u prošloj godini od sedam odsto, tvrdi Fiskalni savet (FS), koji ovu državnu firmu vidi kao najveći rizik po javne finansije.

Savet navodi da je neverovatno da EPS poveća plate u situaciji kada su njegov glavni problem višak radnika i visoke plate. Prosečne zarade u EPS, kako ističe FS, iznose oko 80.000 dinara i gotovo dva puta su veće od prosečnih plata u zemlji, što nije slučaj u drugim državnim elektroprivrednim kompanijama u okruženju.

Neodgovorno ponašanje

Predsednik FS Pavle Petrović kaže da je neodgovorno da se rast plata ostvaruje na račun građana i povećanja cena struje.
- Zarade su pojedinačno ubedljivo najveći trošak EPS koji se mora znatno smanjiti. Lako je moguće da je ovo povećanje, ukoliko se zaista desilo, „pojelo“ rast prihoda EPS usled korekcije cene struje i tako poništilo jednu od retkih reformskih mera iz 2015, odnosno vratilo sve na početak - rekao je Petrović i dodao da će se detalji znati kada se pogledaju finansijski izveštaji. Zanimljivo je kako Fiskalni savet objašnjava ovu „prevaru“ EPS. Naime, svim javnim preduzećima su kao mera štednje plate smanjene 10 odsto u januaru 2014, ali su tokom 2015. u EPS ponovo počele da rastu umesto da ostanu zamrznute. Posrednu potvrdu toga, dodaje FS, daju statistički podaci o kretanju prosečnih zarada u specifičnim oblastima privrede - snabdevanju strujom i eksploataciji uglja, u kojima je EPS dominantan. U ove dve oblasti smanjenje zarada u 2015. u odnosu na 2014. bilo je oko dva odsto umesto očekivanih nešto manje od 10.

Moguće je, navode u FS, da je umanjenja zarada od 10 odsto nadoknađen u EPS povećanjem koeficijenata i promenom klasifikacije poslova.

Gomilaju gubitke

- Ovakva neažurnost i lutanje u sprovođenju reformi su krajnje opasni jer vode daljem gomilanju gubitaka i drugih problema u poslovanju EPS koje bi u krajnjoj instanci mogla da plaća država, kao što se već dogodilo sa „Srbijagasom“. Ukoliko se to desi, zbog svoje veličine, problemi EPS bi najverovatnije razorili javne finansije Srbije - tvrde u FS.

Sve im malo
TRAŽE OTPREMNINE OD 1.200 EVRA

Pavle Petrović je rekao da bi EPS u 2016. godini trebalo da smanji broj zaposlenih za 1.000, ali reč je o onima koji ispunjavaju uslove za penziju, a i to je neizvesno jer sindikat traži otpremnine od 1.200 evra. On kaže da je ovaj zahtev neverovatan jer po zakonu otpremnine iznose sto evra, a radnici firmi u strukturiranju dobijaju 200.

EPS
NISMO POVEĆALI PLATE

U EPS kažu da zarade nisu povećavane u 2015. u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.
- Nema razloga ni za strepnju od prelivanja duga EPS na budžet jer pozitivno poslujemo i u stanju smo da servisiramo obaveze. U 2015. EPS je imao profit od 2,5 milijardi dinara, a u 2016. dospeva oko 300 miliona evra od milijardu evra duga, od čega će 200 miliona biti refinansirano pod povoljnijim uslovima, a ostatak će biti vraćen ove godine - ističu u EPS.

Činjenice
OCENE I PREDLOZI FS

- Neophodno rešavanje suštinskih problema EPS i „Srbijagasa“
- Nema opravdanja za odlaganje rokova za privatizaciju („Železara“, „Galenika“, „Azotara“, „Simpo“...)
- U 2016. mora da se reši status firmi sa 35.000 radnika
- Rešenje za RTB i „Resavicu“ u 2016. malo verovatno
- Potrebno sprovesti reformu Poreske uprave
- Stroga kontrola rasta penzija i plata
- U 2015. deficit je smanjen, ali to ne zaustavlja rast javnog duga