"Budžet za 2016. godinu na papiru odgovara trogodišnjem planu fiskalne konsolidacije, ali je pitanje da li će se taj plan i ostvariti pošto su iscrpljena dva glavna mehanizma - smanjenje plata i penzija i naplata poreza. Fiskalni deficit treba da se se umanji za 600 miliona i da padne ispod tri odsto ekonomskog prozivoda. U tom slučaju zaustaviće se rast duga i okrenuti putanja ekonomije", rekao je Petrović.
Kako kaže, smanjenje državnog aparata kroz smanjenje broja zaposlenih nije dalo očekivane rezultate. Profesor Petrović podseća da je 2014. godine projektovano da država treba da otpusti 75.000 ljudi, što je, kako kaže i tada bila preterana brojka i stvar političke ekonomije kako se ne bi prešlo na mnogo bolniju meru - drastičnije smanjenje plata i penzija. Za ovu godinu je bilo planirano otpuštanje oko 25.000 ljudi, alii je broj zaposlenih smanjen za pet do sedam hiljada, koliko ih je otišlo u penziju.
"Nema jasnih planova i analiza koji su to sektori u kojima bi trebalo da bude otpuštanja, gde i koliko ljudi treba da ode. Ako toga nema veća je šteta nego korist od otpuštanja", kaže Petrović.
On smatra da je vlada iscrpela i drugu glavnu meru u zaustavljanju rasta duga, a to je smanjenje plata i penzija. Ove godine došlo je do povećanja, a profesor Petrović očekuje da će se isto desiti i u 2016. i 2017. godini.
"To je bila uporišna mera, da plate i penzije ostanu nepromenjene. Pošto nisu, prepolovljeni su efekti dve osnovne poluge u smanjenju budžetskog deficita", objašnjava Petrović.
Ipak, segmentu u kojem smatra da može nešto da se uradi je povećanje naplate poreza, ali uz sveobuhvatnu reformu poreske uprave.
"Reforma poreske uprave je jedna od ključnih reformi koja se već dve godine odlaže, a još je ministar Krstić predstavljao modele te reforme. Tu je značajan izvor prihoda", naglašava direktor Fiskalnog saveta.Petrović kaže da privatizacija Telekoma, o kojoj će danas odlučiti premijer Aleksandar Vučić, neće uticati na budžet, ali može na visinu duga.
"Plan je bio da se novac od prodaje Telekoma iskoristi za otplatu duga i to onog najskupljeg dela, a drugi za infrastrukture", kaže Petrović.
Fiskalni savet imao je primedbu da je budžet za 2016. godinu netransparentan u delu koji se odnosi na novac planiran za javna preduzeća i subvencije investitorima. Petrović kaže da je Vučić taj deo obrazložio u Skupštini Srbije i izlistao preduzeća kojima je novac namenjen, ali dodaje da je to trebalo da uđe u zakon o budžetu.
"Premijer je izlistao javna preduzeća, ali to treba da vide poslanici, javnost, da uđe u zakon o budžetu. Vidi se da među tim preduzećima nema iznenađenja, ali se pojavljuju problemi kod drugih preduzeća koja nisu na tom spisku, ka RTB Bor, koji koji ima dug koji je država garantovala, a sledeće godine 23 miliona dolazi na naplatu. Država morati deo toga da preuzme", napominje dorektor Fiskalnog saveta.
On kaže da je premijer izlistao i spisak namenjen subvencijama investitorima, ali da od ukupne sume nedostaje još osam milijardi dinara.
"Treba da bude jasno za koje projekte je novac namenjen, koji su iznosi, da to vide poslanici, uđe u zakon o budžetu i postane obavezna stvar", naglašava Petrovfić.
(N1)
