Radi se na tome da se to pitanje reši, kao i da se sve ideje o kojima se razgovara u Moskvi dovedu do finalne faze na tom tržištu, rekao je ministar

MOSKVA/BEOGRAD - Srpski ministar finansija Dušan Vujović izjavio je večeras da za srpsku privredu postoje brojne mogućnosti za proširenje privredne i trgovinske saradnje sa Rusijom i poručio da je optimista po pitanju dogovora o izvozu kragujevackog Fijata u Rusiju, ali da je neophodna saglasnost i Kazahstana.

"Radi se na tome da se to pitanje reši, kao i da se sve ideje o kojima se razgovara u Moskvi dovedu do finalne faze na tom tržištu", rekao je u direktnom javljanju iz Moskve ministar Vujović, koji boravi u zvaničnoj trodnevnoj poseti Rusiji u sastavu državno-privredne delegacije Srbije, koju predvodi premijer Aleksandar Vučić.

Ministar finansija je najavio da će, ukoliko bude trebalo, iskoristiti svoj uticaj i pomoći da Kazahtan, kao članica Evroazijske ekonomske zajednice, odobri bescarinski izvoz Fijatovih automobila iz Kragujevca, pošto već imamo saglasnost Rusije. "Ja sam optimista. Moj student je bila koleginica koja je vodila pregovore Kazahstana sa Svetskom trgovinskom organizacijom. Ako treba, zvaću je, da vidimo gde je to zastalo", rekao je on, objašnjavajući problem oko bescarinskog izvoza Fijatovih automobila iz Srbije na tržište Evrozijske ekonomske zajednice, koju čine Rusija, Belorusija i Kazahstan, na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije i Rusije.

Na pitanje da li postoji prostor za proširenje trgovinske saradnje na osnovu potpisanog Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Vujović je kazao da ima prostora u saradnji sa Ruskim železnicama, gde Srbiju ne ograničava postojeći Sporazum o kreditu za modernizaciju srpskih železnica (od 800 miliona dolara) u pogledu načina kako ćemo ga koristiti. Ruske železnice, kako je objasnio, mogu da budu veoma važan partner za plasman srpskih industrijskih proizvoda, a pre svega, industrija rezervnih delova.

Ministar finansija je potvrdio da je u ovoj godini porastao izvoz hrane iz Srbije u Rusiju, ali je opao izvoz drugih proizvoda, ukazujući da je tome doprinela i recesija ruske privrede zbog sankcija Zapada, promene tehnologije, ali i čitavog niza drugih faktora. Za Srbiju je jako važno da se naša namenska industrija uključi u te procese, istakao je Vujović. "Srbija je izgubila dosta tržišta, Srbija ima dobru namensku industriju koja ima klasičnu tehnologiju i zato mora da se modernizuje, ali je za sada vrlo konkurentna u održavanju postojećih odbrambenih i drugih vojnih sistema, pogotovo transportnih", istakao je.

Kao dobre primere naveo je i "Utvu" iz Pančeva, "14. Oktobar" iz Kruševca i "Prvu petoletku" iz Trstenika, koje su i danas ogromne firme, ali trenutno prolaze kroz teški proces restrukturiranja, između ostalog i zbog toga što nemaju tržište. Saradnja sa Rusijom bi otvorila nova tržišta na rok od pet do 10 godine, da te domaće firme iz namenske industrije nađu svoje mesto na svetskom tržištu na duži rok, objasnio je srpski ministar finansija. Vujović tu vidi prostor za saradnju srpske sa ruskom namenskom industrijom za ponovni nastup na trećim tržištima, što je nekada bio slučaj, da Srbija proizvodi rezervne delove, sisteme i polusisteme za vojnu namenu, a pogotovo u oblasti transporta, gde bi ruska strana mogla da srpskoj namenskoj industriji isporučuje šasije za teška, vozila, koje druge zemlje teško ili uopšte ne proizvode.

"Važno je naglasiti da Srbija želi da zadrži svoju standardnu poziciju, da diverzifikuje sve svoje izvore, i u energetici i u snabdevanju hranom, pa i u namenskoj industriji", ukazao je srpski ministar finansija. Komentarišući predlog predsdenika Poslovnog saveta Srbije za saradnju sa Rusijom Branislava Grujića da 10 odsto vrednosti uvoza ruskih energenata bude zamenjeno izvozom proizvoda iz Srbije, što je iznos od oko 350 miliona evra godišnje, Vujović je rekao da je to kao ideja i cilj dobro, ali to se odavno ne radi na nivou državnih isporuka. "To mi se sviđa kao cilj, kao zadatak koji treba da rešimo, ali mi moramo da nađemo konkretne projekte, preduzeća, proizvode koji će koristiti tu mogućnost", rekao je Vujović i dodao da treba da istražimo koji naši proizvodi bi mogli lako da nađu kupca na ruskom tržištu, jer tamo vlada velika konkurencija najrenomiranijih svetskih firmi, i pored sankcija Rusiji.

Sumirajući utiske sa Sajma inovativnih tehnologija u Moskvi, ukazao je da Srbija ima najveća ograničenja u razvoju telekomunikacija, energetike i transportne infrastrukture i ocenio da to možemo da prevaziđemo ako se dobro pripremimo za treću tehnološku revoluciju. Loša vest je to što Srbija ima mnoge probleme iz druge industrijske revolucije u klasičnim tehnologijama, ali u trećoj imamo generaciju mladih koja više koristi smart telefone nego većina zemalja u svetu i tu mi hvatamo korak, smatra Vujović.

"Treba samo da prilagodimo naše društvene i sisteme upravljanja i sisteme odnosa da sve to rešimo. Jedan upečatljivi primer: kada uđete u treću industrijsku revoluciju, sva današnja ograničenja postaju relativna. Zemlje koje to rade imaju besplatne bicikle da se ljudi voze po gradu ili jedan automobil koji ima podeljeno vlasništvo, pojedinac koristio sat do sat i po dnevno, što znači da se 15 puta smanjuje potreba za automobilom", objasnio je Vujović. Takođe, ako kao zemlja budemo više koristli obnovljive izvore energije, efikasnost u industriji i drugim sferama privrede i života će se neverovatno povećati, preneo je Vujović i napomenuo da Rusija, koja je svetski poznata po klasičnim izvorima energije, ima pet puta više obnovljivih izvora energije, nego što joj je potrebno da njena ekonomija funkcioniše i mi u Srbiji treba tome više da se posvetimo.

(Tanjug/RTS)