BEOGRAD - U rešavanju problema nenaplativih kredita (NPL) neprihvatljivo je bilo kakvo mešanje države, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta Ðorđe Ðukić.- Trošak promašenih poduhvata unutar banke, ma kakvo njeno vlasništvo bilo, treba da bude prevaljen na akcionare, pa zatim na one koji su kreditirali tu banku i na kraju na velike štediše koji su, privučeni visokim kamatama, ušli svesno u rizik da ostvaruju veliki prinos - ocenio je Ðukić. Ključna terapija za NPL, koja znači stvaranje kvalitetnog ambijenta i izbegavanje hazardnog morala na tržištu, jeste da akcionari dokapitalizuju banku ili da je prodaju.IntervencijeObjašnjavajući razloge zašto je neprihvatljiv državni intervencionizam u rešavanju NPL, profesor je rekao da je iskustvo iz ranijih perioda pokazalo da bi cenu za promašenu poslovnu politiku banke mogli platiti poreski obveznici, i to za greške članova upravnih odbora tih banaka.- Ne može se stvarati ambijent u kome uprave banaka razmišljaju kako će neko drugi „jednog lepog dana“ rešiti njihove probleme, kao što se u Srbiji već ranije desilo, i to sredstvima iz državnog budžeta - naglasio je Ðukić i podsetio da je država u proteklih nekoliko godina novcem poreskih obveznika platila oko milijardu evra za četiri-pet propalih banaka, i to posle gašenja četiri velike banke nakon 2000. godine (Beobanka, Beogradska banka, Invest banka i Jugobanka), čiji stečaj i dan-danas traje.Poreski obvezniciNajavu ministra finansija Dušana Vujovića da će država pomoći rasterećenje velikog dela loših zajmova bankari pozdravljaju, ali pod uslovom da se ne troše pare poreskih obveznika.- Država treba da učestvuje, ali sam protiv uloge koja podrazumeva korišćenje para poreskih obveznika - izjavi je predsednik IO Rajfajzen banke Zoran Petrović.
