BEOGRAD - Vlasnici sličnih proizvodnji u Srbiji i regionu, na primer konditorskih poput „Bambija“, ne razumeju da nam bez udruživanja nema opstanka. Brendovi iz EU će se pojaviti ovde s niskim cenama kojima nećemo moći da budemo konkurentni, kaže Andrej Jovanović, suvlasnik i generalni direktor kompanije „Moji brendovi“, u okviru koje posluju „Imlek“, „Knjaz Miloš“ i „Bambi“.Najavili ste da ćete investirati sto miliona evra. U šta konkretno?- To su, pre svega, ulaganja u sopstveni razvoj uvođenjem novih tehnologija i inovacija, što traje duže, i na tome se intenzivno radi u sve tri kompanije. Drugo je konsolidacija sektora kupovinom drugih kompanija ili udruživanjem.Druga opcija je brža?- Da. To je ono što sama globalizacija i tržište nameću, udruživanje snaga kako bismo bili konkurentni sa evropskim proizvođačima.Planirate li neku takvu akviziciju?- Još je rano reći, ali radimo intenzivno na tome u sva tri sektora. Malo sam razočaran jer drugi vlasnici koji imaju slične proizvodnje u regionu nemaju dovoljno sluha i viziju da bi trebalo da udruže snage kako bi sutra opstali i bili konkurentni. U Engleskoj, na primer, ima svega nekoliko konditorskih firmi, a u bivšoj SFRJ čak 30, što je neodrživo. Pojaviće se brendovi iz EU koji mogu biti cenovno tako konkurentni da ćemo imati problem da opstanemo. U Srbiji imate više od deset konditorskih industrija i one se kao takve teško mogu održati.„Plazma“ je vodeći brend i kvalitetna noga na koju se oslanja „Bambi“. Vi ste obećali drugu nogu. Kad će to biti?- Brza druga noga je akvizicija, a sporija sopstveni razvoj, paralelno radimo na obe stvari.Govorite o ulaganju u Srbiju i regionu?- Da, ali prioritet je Srbija.Planirate li da izađete van regiona?- Želimo da s „plazmom“ mnogo snažnije izađemo u druge zemlje u regionu, EU, pa čak i na druge kontinente.Ima li prepreka za poslovanje u regionu?- Ima, ali nadam se da će doći vreme kad će ljudi u regionu shvatiti šta znači kompromis. Oni misle da je to samo kad dobijemo, a ne i kada nešto damo. Zasad doživljavam da je Srbija kompromisna strana u odnosu na druge, a da ta druga stana ne razume da je kompromis kada takođe nešto mora da se da.Da li je važno da se kupuje domaća roba?- Mislim da je to postulat lokalnog razvoja, lojalnost i potrošnja domaćih proizvoda donose napredak, ali to se kod nas, nažalost, ne razume. Prihvatam kritiku kada kažu da domaći brend može da bude bolji, ali kad se unapredi, zašto se onda kupuje strani, skuplji i slabijeg kvaliteta. Ne biste verovati koliko su potrošači u nekim velikim zemljama lojalni prema domaćoj robi.Zašto se kod nas to ne dešava?- Mislim da treba zajednički da radimo na buđenju nacionalne svesti kod potrošača, to je prioritet u svakoj zemlji. Ekonomija je vodilja buđenja nacionalne svesti jer, ako probudiš svest da se pije domaća voda ili mleko, ljudi tako postaju društveno odgovorni.Plašimo li se kad se pomene „nacionalno“ s obzirom na ono što se dešavalo devedesetih?- Ako je i tako bilo, vide se neke promene. Čuli ste izjave premijera Aleksandra Vučića da bi trebalo da postoji reciprocitet u zastupljenosti domaće i uvozne robe na rafovima u Srbiji i regionu, sa čim sam saglasan. Očekujemo da odnos domaće i uvozne robe i u regionu bude kakav je u Srbiji. To je kompromis koji sam spominjao.Da li država treba da bude aktivnija ili sve zavisi od nas?- Očekujem da narod postane odgovorniji. Ne može država sve da uradi. Mora da stvori adekvatnu klimu u kojoj se svi privrednici osećaju dobro. Ja se osećam dobro, ali mora se probuditi svest potrošača.Može li država da pomogne da srpska roba ima bolji položaj ovde i u regionu?- Ne, ali mislim da je ova vlada prvi put za 20 godina, koliko ja znam, stavila ekonomiju na prvo mesto. Kakvi će biti rezultati, videćemo, ali to već zavisi od svih nas.Od svih nas?- Da, kao što sam i rekao. Uveo bih i odgovornost svih za nečinjenje. Ako svi idu linijom manjeg otpora i ne žele da nešto potpišu da ih neko ne bi prozvao, pa zbog toga stoje projekti vredni više stotina miliona evra, to nam nanosi veliku štetu. Dajte da se ljudi osete slobodnijim da rade svoj posao.
O porodiciDECA NAM RADE PO 20 SATIDa li vaše i dete vašeg partnera pitaju za savet u vođenju „Big pice“?- Veoma smo ponosni na to. Pitaju. Rade 20 sati, sučeljavaju se s velikim izazovima, a prvi je da godinama moraš da stvaraš nešto da bi se uspeh video za deset ili 20 godina. Razvoj boli i košta, sada samo boli i košta.Vi ste tu da manje boli i manje košta?- Savetima pomažemo da shvate da nije tačno, kao što se priča, da sve može preko noći.
MedicinaSADAŠNJE ZDRAVSTVO MNOGO KOŠTA DRŽAVUProbali ste ukrupnjavanje s „Medigrupom“. Kako to ide?- To je tek na početku, rezultati će se videti otvaranjem zdravstvenog fonda, što će se neminovno desiti jer sve zemlje to rade. Moramo da budemo spremni, „Medigrup“ je spreman. Kad se otvori zdravstveni fond, to će preći u privatno zdravstvo. Država sada ima velike gubitke. Mora da primeni recepte koje su drugi koristili, ne da ih kopira.
Nekretnine„A BLOK“ JE RASPRODATInvestitori se žale da ne mogu da prodaju stanove, kako ide vama?- Bio sam iznenađen uspehom projekta „A blok“. Prva i druga faza su prodate, a uskoro počinje treća. Tržište je prepoznalo kvalitet, poštovanje kupaca i pouzdanost investitora.
Globalno okruženjeIMA MNOGO NOVCA U SVETU, SRBIJA TREBA DA GA PRIVUČEKriza je u Kini, tresu se berze, gde je tu Srbija?- Ceo svet je u ozbiljnom problemu, a glavne motore razvoja čeka usporavanje. Zemlje se međusobno utrkuju ko će više obezvrediti svoju valutu štampanjem novca. Para ima u izobilju, i kad bi Srbija uspela da ih privuče, preplavili bi nas novcem. Međutim, imidž se ne popravlja preko noći, a najbolja reklama je uspeh investitora u Srbiji.
