BEOGRAD - Novac od kredita iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koji će biti uložen u sistem za navodnjavanje u Vojvodini i Mačvi omogućiće otvaranje osam hiljada radnih mesta, biće vraćen već od prihoda u četvrtoj godini projekta, a profit može da naraste i do četiri puta.
Prva tranša od 100 miliona evra iz razvojnog fonda Abu Dabija biće uložena u 13 sistema za navodnjavanje na površini od 24.000 hektara u slivovima Dunava, Save, Tise i Begeja.
Reč je o lokacijama koje su predložili stručnjaci Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi“, Republička direkcija za vode Ministarstva poljoprivrede i javna preduzeća "Srbijavode“, "Vode Vojvodine“ i "Beogradvode“.
U prvoj fazi navodnjavanja najveće površine nalaze se u Pančevačkom ritu (3.000 hektara) i Mačvi (sa 7.959 hektara). Najviše lokacija, čak šest, nalazi se u Banatu i to su podsistemi: „Kikinda“, „Nova Crnja - Žitište“, „Jankov most“, „Itebej 1“, „Međa“ i „Pesir“.
Pet lokacija nalazi se u Bačkoj: podsistemi „Tisa - Palić“, „Kula - Mali Iđoš„, „Čuruško-žabaljski rit“, „Jegrička“ i „Rečej“.
Ove lokacije su odabrane zbog bogatstva voda i brojnosti stanovništva, ali i činjenice da već postoji veliki broj kanala i crpnih stanica, kao i da su rešeni imovinsko-pravni odnosi.
Radiće se u fazama, jer će se na taj način brže ostvariti zarada od uloženog novca, a ujedno će se steći dragocena iskustva vezana za razvoj, korišćenje i upravljanje.
Prema proceni profitabilnosti u prvoj fazi najveće investicije biće za navodnjavanje ratarskih kultura i novim sistemom biće pokriveno 24.000 hektara, za šta će biti uloženo 58 miliona evra. Investicija po hektaru iznosiće 2.900 evra, a korist će biti višestruka. Naime, zemljište će se koristiti za dvostruku žetvu, dosadašnja količina krmnog bilja dobijaće se na upola manjem prostoru, a ostalo će se koristiti za profitabilnije, industrijske biljke. Profit može da naraste i četiri puta.
Uloženi kapital, procenjuje se, biće vraćen u roku od četiri godine. Naime, ratarski usevi će vratiti uloženi novac za 5,5 godina, a voćnjaci i povrtnjaci već za manje od tri godine.
Pored toga, otvoriće se i 8.000 novih radnih mesta za navodnjavanje 24.000 hektara, dok će sezonski posao naći još 310.000 ljudi na poslovima uklanjanja korova, žetve, orezivanja, sortiranja i drugo. Otvaraju se i mogućnosti potpune promene gajenja voća i vinograda poput gusto sađene plantaže sa preciznom kontrolom.
Najveću korist od zalivanja imaće uzgajivači malina, jer profit po hektaru bez navodnjavanja iznosi 1.900, a sa navodnjavanjem 4.200 evra. Slede jagode, kruške, jabuke, višnje, šljive, vinova loza, krompir, kukuruz, šećerna repa i, na kraju, pšenica i soja.
Zbog toga će investicije voćnjaci i povrtnjaci vratiti za tri-četiri godine, a velike farme za ratarske useve kroz pet-šest godina.
