Investicioni fondovi u Srbiji: Poverenje u njih i dalje malo, ali postoji prostor za rast
Većina i dalje najviše veruje bankarskoj štednji, nekretninama i zlatu, dok je ulaganje u fondove znatno manje zastupljeno.
U Srbiji posluje oko 30 otvorenih investicionih fondova koji upravljaju sa oko dve milijarde evra imovine. To je u proseku oko 300 evra po stanovniku, gotovo deset puta manje nego u Sloveniji, što pokazuje da domaće tržište investicionih fondova još ima značajan prostor za razvoj.
"U duhu istorijskog iskustva okrenuto ka izbegavanju rizika, a samim tim to znači da je kapital je pre svega usmeren ka oročenim štednjama i štednjama po viđenju u bankama, dok se investicioni fondovi shvataju kao jedna rizičnija investicija i negde možemo da kažemo da je tržište depozita procenjeno na oko 17 milijardi, a investicionih fondova oko dve milijarde", rekao je Đorđe Ostojić, finansijski analitičar.
Zbog čega građani i dalje pre biraju bankarsku štednju
Stručnjaci ocenjuju da je upravo nepoverenje prema rizičnijim oblicima ulaganja jedan od glavnih razloga zbog kojeg građani i dalje biraju bankarsku štednju, iako ona često ne prati rast cena i inflaciju.
"Na berzi ima jedno pravilo - ako ne investiraš i novac ti stoji, to je najveći rizik zato što 100 posto onda gubiš. Inflacija čini da tvoj novac gubi vrednost", naveo je Ivan Ivanovski, direktor investicione konsultantske kompanije.
Ipak, ulaganje u investicione fondove više nije rezervisano samo za građane sa velikim kapitalom. Minimalni iznosi za početak ulaganja danas su znatno niži nego što većina misli.
"Uvek možete da očekujete svoj novac nazad. To apsolutno nije sporno Mnogi investicioni fondovi omogućavaju ulaganje već od 500 dinara i mislim da je to dostižno svima", naglasio je Đorđe Ostojić.
Mlađi se okreću i drugim oblicima ulaganja
Osim investicionih fondova, sve više građana, naročito mlađih, okreće se i drugim oblicima ulaganja - od akcija do digitalne imovine. Srbija je među retkim državama regiona koja ima poseban zakon kojim je uređeno tržište digitalne imovine.
"U banci ćete dobiti neku manju kamatu, ali ste prilično sigurni da će se sredstva na kraju vratiti. Drugi vidovi investiranja između ostalog i digitalna imovina, pruža mogućnost da zaratite i više. Moj savet je da to ljudi rade kod liceniranih pružalaca usluga i da se edukuju po pitanju rizika", rekao je Radoje Marić, direktor kompanije za trgovinu i usluge u oblasti digitalne imovine
Iako tržište investicionih fondova u Srbiji beleži rast, ono je i dalje višestruko manje od tržišta bankarske štednje. Hoće li se to promeniti zavisiće, kažu stručnjaci, pre svega od finansijske pismenosti građana, ali i njihove spremnosti da prihvate veći rizik zarad potencijalno većeg prinosa.
Biznis Kurir/RTS
