Da li živimo u ekonomiji pažnje ili ekonomiji ometanja?

Digitalne platforme osmišljene su tako da zavise od pažnje korisnika, tačnije, što korisnik duže ostane na određenoj platformi, raste njena vrednost i relevantnost u digitalnom okruženju. Upravo tome služe algoritmi. Osmišljeni su s ciljem da ispitaju šta nas zanima, šta će izazvati našu reakciju i šta će nas podstaći da ostanemo aktivni na nekoj platformi još nekoliko minuta. U takvom okruženju pažnja više nije samo psihološki fenomen, već postaje i ekonomski resurs. Međutim, kada se svi istovremeno bore za našu pažnju, nastaje novi izazov. Umesto da sami biramo sadržaj koji želimo da pratimo, često se nalazimo u neprekidnom krugu prekidanja koncentracije. Imejlovi prekidaju sastanke, poruke prekidaju rad, obaveštenja prekidaju razgovore, a društvene mreže prekidaju odmor. Zbog toga brojni stručnjaci smatraju da smo iz ekonomije pažnje prešli u ekonomiju ometanja.

Posledice takvog okruženja postaju neizbežne. Sve više zaposlenih govori o digitalnom umoru i poteškoćama sa koncentracijom, dok se kompanije suočavaju sa izazovom kako da dopru do publike koja je svakodnevno bombardovana informacijama. U moru sadržaja više nije dovoljno biti glasan. Potrebno je biti relevantan, a sa takvim izazovom suočavaju se i mediji. U neprekidnoj trci za klikovima i brzinom objavljivanja lako se gubi iz vida ono što publika zapravo traži. Pre svega, traži medije kojima može da veruje u moru lažnih vesti, ali i sadržaj koji istovremeno donosi kvalitet i širi kontekst. O ulozi medija u vremenu dezinformacija i prezasićenosti informacijama razgovaraće se na Weekendu.19, gde će na glavnoj Weekend bini biti Ulrik Haagerup, danski novinar i izvršni direktor Konstruktivnog instituta.

Kao jedan od vodećih zagovornika konstruktivnog novinarstva, Haagerup godinama ukazuje na potrebu za sadržajem koji pažnju ne privlači isključivo senzacionalizmom, već publici pomaže da bolje razume složene društvene izazove i moguća rešenja. Tokom bogate karijere, Haagerup je deset godina vodio informativni program danskog javnog medijskog servisa DR, a prethodno je bio glavni urednik nekih od najuticajnijih danskih medija. Godine 2017. osnovao je Konstruktivni institut sa ciljem da promoviše konstruktivno novinarstvo, pristup koji nastoji da povrati poverenje publike u medije kroz kvalitetnije i uravnoteženije izveštavanje.

Međutim, veštačka inteligencija dodatno menja način na koji stvaramo, distribuiramo i konzumiramo sadržaj. Algoritmi danas ne samo da predlažu ono što bismo mogli da pogledamo ili pročitamo, već sve više učestvuju i u kreiranju sadržaja koji svakodnevno konzumiramo.

Zbog toga pitanje pažnje više nije rezervirano samo za marketinške stručnjake. Ono danas neposredno utiče na poslovanje, tehnologiju, medije, obrazovanje i svakodnevni život svakog pojedinca. Među temama značajnim za savremeno poslovanje koje će obeležiti Weekend.19 izdvajaju se ekonomija pažnje, uticaj algoritama, veštačka inteligencija i budućnost medija. Kroz predavanja, panele i razgovore, učesnici će imati priliku da istraže kako se menjaju navike publike, kakvu ulogu digitalne platforme imaju u oblikovanju javnog mnjenja i kako graditi relevantnu komunikaciju u vremenu u kom je pažnja postala jedan od najvrednijih resursa savremenog društva.

Razgovori o ovakvim temama već gotovo dve decenije čine Weekend jednim od najvažnijih mesta susreta ideja, ljudi i industrija koje oblikuju budućnost. Ovogodišnji Weekend.19 ponovo će od 24. do 27. septembra u Rovinju okupiti vodeće stručnjake iz oblasti medija, komunikacija, tehnologije, biznisa i kreativnih industrija i otvoriti prostor za razgovore o najaktuelnijim pitanjima savremenog medijskog sveta.

Svi koji žele da budu deo razgovora koji oblikuju budućnost poslovanja, medija i tehnologije više informacija o programu i ulaznicama mogu pronaći na zvaničnoj stranici Weekenda.19, kao i na društvenim mrežama, Instagramu, LinkedInu, TikToku i Facebooku.

Promo