Slušaj vest

Uvoz je povećan sa 10.393 tone u 2024. godini na čak 22.110 tona, što je porast od gotovo 113 odsto. Poređenja radi, ceo hrvatski izvoz brašna prošle godine iznosio je tek 9.422 tone, što je više nego dvostruko manje od uvoza samo iz Srbije.

Ovo su alarmantni podaci Žitozajednice, privredno-interesnog udruženja mlinsko-pekarske industrije Hrvatske, koji pokazuju da uprkos povećanju proizvodnje pšenice, hrvatska mlinska industrija gubi bitku sa konkurencijom, posebno onom iz regiona. Što je još apsurdnije, domaće brašno teško može da ide na izvozna tržišta u EU, jer većina država na pametan i vrlo suptilan način štiti svoju proizvodnju i tržište, dok za uvoz na hrvatsko tržište očigledno nema prepreka.

Pritisak na marže

Dok Austrija i Slovenija imaju postavljene vrlo jasne kriterijume, kod nas se bez problema uvozi roba i tako se ugrožavaju domaća industrija i poljoprivredna proizvodnja. Hrvatski proizvođači koji, na primer, pokušaju da plasiraju brašno u austrijske industrijske pekare, nailaze na stroge kriterijume zaštite domaće proizvodnje. Prvo moraju da prođu kontrolu i pribave sertifikate, što uključuje troškove od nekoliko hiljada evra, a zatim mogu da budu dobavljači tek do 25 odsto ukupne količine, dok preostalih 75 odsto mora biti od austrijskih proizvođača, po pojedinim kantonima", objašnjava direktorka Žitozajednice Nada Barišić.

Srpsko brašno danas u značajnoj meri dominira tržištem Slavonije i Dalmacije, gde su brojni pekari zbog niže cene prepolovili nabavku hrvatskog brašna.

U Žitozajednici naglašavaju kako se u praksi često koristi model mešanja, pri čemu domaće brašno služi kao poboljšivač kvaliteta, a odnos nabavke neretko iznosi približno 50 odsto uvoznog i 50 odsto domaćeg brašna. Kada se takav odnos primeni na veliki broj pekara, efekat na ukupnu prodaju domaćih mlinova postaje izrazito vidljiv, a dugoročno se odražava na profitabilnost kompanija zbog kontinuiranog pritiska na cene.

Spoljnotrgovinski bilans za 2025. godinu

Hrvatska je u 2025. godini ukupno uvezla 65.303 tone brašna u vrednosti od 24,1 milion evra.

Najveći izvoznici brašna u Hrvatsku:

  • Srbija: 22.110 t
  • Mađarska: 18.964 t
  • Italija: 7.396 t
  • Slovenija: 3.353 t
  • Ukrajina: 1.009 t

U istom periodu izvezeno je ukupno 9.422 tone brašna u vrednosti od 4,1 milion evra.

Glavna izvozna tržišta za hrvatsko brašno:

  • Bosna i Hercegovina: 4.646 t
  • Slovenija: 2.772 t
  • Kosovo: 1.176 t

Spoljnotrgovinski bilans brašna u 2025. godini pokazuje deficit od 20 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom u tonama iznosi svega 14,4 odsto. To je upola manje u odnosu na prethodnu godinu, kada je pokrivenost iznosila 30,2 odsto.

Biznis Kurir/Jutarnji