Burdž Kalifa pada sa trona: Nastavljena gradnja gigantske Kule Džeda, ovako izgleda prva zgrada u istoriji viša od 1.000 metara

Ovaj megatoranj u Džedi, čija je izgradnja godinama bila usporena i prekidana, zvanično je dostigao 100. sprat i visinu od približno 400 metara. Time je ponovo privukao pažnju svetske javnosti kao projekat koji bi po završetku trebalo da postane najviša građevina na planeti.

Posebnu težinu ovom dostignuću daje činjenica da je gradnja Kule Džeda godinama bila potpuno obustavljena. Tokom 2024. godine kompanija Kingdom Holding saopštila je da je kompanija "Jeddah Economic Company" zaključila novi ugovor sa grupacijom Saudi Binladin Group o nastavku radova. Ukupna vrednost ugovora procenjena je na oko 1,9 milijardi dolara, uključujući približno 293 miliona dolara koji su već bili isplaćeni za ranije izvedene radove.

U vreme potpisivanja ugovora bilo je završeno 63 od ukupno planiranih 167 spratova, a završetak projekta procenjen je na period od 42 meseca. Danas, nakon dostizanja 100. sprata, toranj više ne predstavlja simbol zastoja, već ponovo napreduje iz dana u dan.

Značaj visine

Pažnja javnosti često je usmerena na sam rekord u visini. Malo ko ostaje ravnodušan pred građevinom koja ima ambiciju da nadmaši sve dosadašnje nebodere.

Kula Džeda projektovana je kao multifunkcionalni kompleks koji će obuhvatiti luksuzni hotel, poslovne sadržaje, servisirane apartmane, stambene jedinice i, prema navodima projektanata, najvišu osmatračnicu na svetu.

Arhitektonski biro Adrian Smith + Gordon Gill Architecture (AS+GG) navodi da će objekat raspolagati sa približno 530.000 kvadratnih metara korisnog prostora i da će predstavljati centralni deo urbanističkog projekta procenjene vrednosti od 20 milijardi dolara.

Jednako značajan kao i sam toranj jeste i širi razvojni plan. Prema informacijama kompanije Kingdom Holding, prva faza razvoja grada Jeddah Economic Company City obuhvata oko 1,3 miliona kvadratnih metara, dok je ukupna planirana površina oko 5,3 miliona kvadratnih metara. To znači da projekat ne podrazumeva samo izgradnju jednog nebodera, već stvaranje potpuno novog gradskog centra.

Ekološki aspekt projekta

Ključno pitanje nije samo koliko visoko toranj može da se uzdigne, već koliko će efikasno funkcionisati u uslovima tople priobalne klime, gde rashlađivanje predstavlja jedan od najvećih troškova.

Građevinski sektor spada među najveće izazove kada je reč o klimatskim promenama. Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), zgrade i građevinarstvo odgovorni su za približno 37 odsto globalnih emisija ugljen-dioksida, kao i za gotovo polovinu ukupne svetske eksploatacije sirovina. Zbog toga se veliki infrastrukturni projekti danas nalaze pod znatno većom pažnjom kada je reč o njihovom uticaju na životnu sredinu.

Ipak, sama činjenica da je reč o megatornju ne znači automatski da je projekat pozitivan ili negativan sa ekološkog aspekta. Veća koncentracija stanovništva može doprineti racionalnijem korišćenju prostora, ali istovremeno ovakve građevine zahtevaju ogromne količine betona, čelika, stakla, sistema za hlađenje, liftova, vodovodne infrastrukture i kontinuiranog održavanja. Pravi odgovor o njihovoj održivosti biće poznat tek kada objekat počne da funkcioniše punim kapacitetom.

Arhitektura prilagođena klimatskim uslovima

Projektanti ističu da je oblik Kule Džeda pažljivo prilagođen i klimatskim i inženjerskim zahtevima. Osnova građevine podseća na list sa tri latice, dok se toranj postepeno sužava prema vrhu kako bi se smanjio uticaj jakih vetrova koji predstavljaju ozbiljan izazov na velikim visinama.

Predviđena su i brojna rešenja za zaštitu od toplote i intenzivnog sunčevog zračenja. Prema navodima biroa AS+GG, objekat će koristiti visokoperformansni spoljašnji omotač koji smanjuje zagrevanje unutrašnjosti, dok useci na bočnim stranama stvaraju dodatne zone senke i terase sa pogledom na Džedu i Crveno more.

Osnovna ideja jeste da se maksimalno smanji prodor toplote u objekat, čime se smanjuje potreba za rashlađivanjem tokom vrelih letnjih meseci.

Inženjerski izazovi na velikim visinama

Sa dostignutih 100 spratova i visinom od oko 400 metara, toranj je već ušao u zonu u kojoj vetar, pomeranje konstrukcije i racionalna upotreba materijala postaju presudni faktori.

Kompanija Tornton Tomaseti navodi da je projekat zahtevao precizna rešenja za ekstremna opterećenja vetrom, kontrolu horizontalnih i vertikalnih deformacija tokom vremena, kao i izuzetno efikasan konstruktivni sistem.

Najveći deo konstrukcije izrađen je od armiranog betona prilagođenog lokalnim građevinskim praksama i karakteristikama dostupnih materijala. Toranj je oslonjen na masivnu temeljnu ploču debljine gotovo pet metara, koja počiva na 270 bušenih šipova dubokih približno 105 metara.

Upravo taj deo, skriven ispod površine zemlje, predstavlja jedan od najimpresivnijih aspekata projekta. Dok će pažnju posetilaca privlačiti vrh zgrade i osmatračnica, ključ stabilnosti krije se duboko ispod tla.

Vertikalni grad budućnosti

Planirano je da se osmatračnica nalazi u blizini 167. sprata, dok će panoramska terasa imati prečnik od oko 30 metara. Liftovi namenjeni posetiocima kretaće se brzinom od približno 10 metara u sekundi, omogućavajući brzo savladavanje ogromne visinske razlike.

Ipak, uspeh jednog ovakvog projekta ne zavisi samo od visine. Podjednako važni biće kvalitet pešačkih zona, saobraćajna povezanost, upravljanje vodnim resursima, sistemi za odlaganje otpada, kontrola buke, saobraćajnih gužvi i kvaliteta vazduha.

Toranj može postati simbol grada, ali kvalitet života u novom distriktu zavisiće od toga koliko će prostor biti funkcionalan i prijatan za svakodnevni život. Upravo u tome leži prilika da Kula Džeda postane mnogo više od rekordera po visini. Ukoliko razvoj bude praćen kvalitetnom infrastrukturom i održivim rešenjima prilagođenim klimatskim uslovima, projekat bi mogao da pokaže kako se ekstremno visoka gradnja može uklopiti u gradove budućnosti. U suprotnom, postoji rizik da ostane primer da sama visina nije garancija održivosti.

Šta donosi nastavak projekta

Dostizanje 100. sprata predstavlja važan pokazatelj da se jedan od najambicioznijih građevinskih poduhvata današnjice ponovo razvija planiranom dinamikom. Kula Džeda više nije simbol neispunjenih obećanja na obali Crvenog mora, već projekat koji nastavlja da raste.

Ipak, konačna procena njenog uticaja na životnu sredinu biće moguća tek nakon završetka i početka korišćenja objekta. U vremenu kada klimatske promene predstavljaju globalni izazov, najviša zgrada na svetu neće se vrednovati samo prema svojoj visini, već i prema tome koliko efikasno koristi energiju, vodu, materijale i prostor kada primi prve stanare, posetioce i poslovne korisnike.

Biznis Kurir/BizPortal