Penzije u Srbiji su u prethodne dve godine povećane za čak 56 odsto. U praksi je, međutim, taj postotak znatno niži i, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, povišica je nominalno iznosila tek nešto više od 15 procenata. Čekovi seniora bili bi u proseku mnogo viši da ih ne spuštaju upravo poljoprivredne penzije, jer, po mišljenju mnogih, oni i nisu penzioneri, već socijalna kategorija.
Činjenica je, međutim, da većina paora nije ništa uplaćivala u budžet tokom svog radnog veka, a godinama unazad njihovo interesovanje za penziono i socijalno osiguranje je vrlo malo. Tome u prilog ide i podatak da je u Srbiji, prema poslednjem Popisu poljoprivrede u 2023. godini, registrovano 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, što je 10 odsto manje u odnosu na anketu iz 2018. Čini se da je razlog tome i niska prosečna penzija, koja je u decembru 2023. iznosila 17.227 dinara.
S druge strane prosečan srpski penzioni ček dostiže oko 45.000, dok se na račune onih iz kategorije zaposlenih sliva gotovo 20.000 više nego paorima.
Mnogi korisnici poljoprivrednih penzija se žale da bez obzira koliko dugo uplaćuju doprinose dobijaju istu sumu novca, međutim, nadležni tvrde da, visina penzije svih penzionera, pa i poljoprivrednih, zavisi od dva parametra - od osnovice na koju se uplaćuje doprinos i od dužine, odnosno broja godina navršenog staža osiguranja za koji je doprinos uplaćen.
MALA UPLATA DOPRINOSA
Prema podacima PIO Fonda, u Srbiji trenutno penziju prima nešto više od 1,65 miliona građana. Najviše je osiguranika iz kategorije zaposlenih, njih 1,4 miliona, onda samostalnih delatnosti (112.065), dok poljoprivrednika osiguranika prema podacima za decembar 2022. godine ima ukupno 135.837.
Što je osnovica na koju se plaća doprinos viša, to je iznos čeka veći, a isto je i sa godinama uplate. Kada su u pitanju osiguranici poljoprivrednici, Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisana je osnovica na koju plaćaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Najveći broj osiguranika poljoprivrednika doprinos danas plaća na najnižu osnovicu koja je propisana zakonom. Jedna kategorija su nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji su obveznici poreza na prihod od samostalnih delatnosti i koji doprinose plaćaju ili na ličnu zaradu ili na oporezivu dobit - oni mogu da plaćaju doprinos na višu osnovicu, tako da utiču i na visinu svoje penzije.
Najmanji broj godina staža osiguranja za koje treba uplaćivati doprinose da bi se ostvarilo pravo na starosnu penziju, i u slučaju osiguranika poljoprivrednika i iznosi 15 godina.
– Javni sistem penzijskog osiguranja, koji postoji i u Srbiji i praktično u svim zemljama kontinentalne Evrope, zamišljen je pre više od jednog veka kao sistem penzijskog osiguranja za radnike koji primaju redovne mesečne zarade i njihove poslodavce koje ih isplaćuju, da deo tih isplata odvoje za penzijske doprinose i na taj način obezbede izvor prihoda za ostarele radnike. Međutim, ovaj koncept nije najpogodniji u slučaju poljoprivrednika, čiji su prihodi izrazito sezonski (a ne redovni) i prilično neizvesni usled potencijalnih vremenskih nepogoda i sličnih rizika – objasnio je nedavno član Saveta, Nikola Altiparmakov.
MNOGI UKIDAJU DOPRINOSE
Veliki broj zemalja odlučio da poljoprivrednike isključe iz sistema obaveznih penzijskih doprinosa i da im omogući da doprinose plaćaju na dobrovoljnoj bazi, dok bi oni koji ih ne plaćaju bili pokriveni sistemom socijalne zaštite. Na primer, susedna Rumunija koja takođe ima veliku poljoprivrednu populaciju kao i Srbija, upravo je ovakvu jednu reformu razmatrala i usvojila pre nekoliko godina.
Kako bi se izašlo u susret poljoprivrednim proizvođačima Ministarstvo poljoprivrede razmatra mogućnost da se paorima odobri reprogram, odnosno odlaganje plaćanja dugovanog iznosa na rate, do 60 meseci i to onome ko bude redovno izmirivao dospele obaveze koje su odložene, uključujući i svoje redovne.
Agroekonomista Milan Prostran smatra da bi najbolje rešenje za podizanje poljoprivrednih penzija bila dotacija iz državne kase:
- Poljoprivreda nije zatvorena fabrika i zavisi od klimatskih uslova. Jedne sezone prinosi mogu da budu odlični, a sledeće ne. Samim tim i prihodi paora su manji i oni često nisu u mogućnosti da plaćaju doprinose. Kada bi država deo tih obaveza prema PIO fondu preuzela na sebe, situacija bi bila znatno olakšana.
To, smatra on, nikako ne sme da bude socijalna pomoć i ne bi trebalo da se odnosi na velike proizvođače, već samo na mala i srednja gazdinstva od 0,5 do pet hektara, kojih je u Srbiji gotovo 70 odsto.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
