PENZIJA U OVOJ DRŽAVI JE 1.800 €: Evo koliko primaju penzioneri u EU, a koliko u regionu, jedna balkanska zemlja prednjači

Francuska je zemlja s drugom najvećom javnom potrošnjom za penzije u EU, iza Grčke i Italije. Iako se pod izdvajanja za penzije uračunavaju i one za invalidsku ili nasleđena, starosna, ipak, zauzima najveći postotak. Među zemljama u regionu izdvajanja za penzije su relativno izjednačena ako se posmatra postotak BDP-a države. Za 40 godina radnog staža radnik u Sloveniji prima 660 evra.

Valja naglasiti da je u svim pomenutim država minimalna zakonska granica za odlazak u penziju u pravilu viša od 65 godina i u procesu je rasta.

U Nemačkoj – prvom komšiji Francuske – sve su glasniji zahtevi da se radi i do 70 godine. Starosna granica za odlazak u penziju u Nemačkoj se postepeno povećava – sa 65 na 67 godina, što bi se trebalo desiti do 2031. godine.

I dok je u Sloveniji prosečna penzija od 800 evra konkurentna onim u državama Evropske unije, ostatak Zapadnog Balkana znatno zaostaje. To se odnosi i na Hrvatsku, članicu EU, gde je prosečna penzija duplo manja nego u Sloveniji – 388 evra, ali je sa poslednjim povećanjem dostigla 500. Ali u Sloveniji ima penzionera koji za 40 godina radnog staža primaju samo 660 evra penzije!

Crnogorski penzioneri, nakon poslednjih povećanja penzije, u proseku primaju 359 evra mesečno.

Podaci Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje kod nas pokazuje da u državi prosečna penzija sada iznosi 323 evra, što takođe predstavlja značajno povećanje u poslednjih nekoliko godina.

Ovogodišnjim najavljenim povećanjem penzija, prosečna penzija u Severnoj Makedoniji iznosi 311 evra.

Najniža primanjau regionu imaju penzioneri u Bosni i Hercegovini – u proseku primaju 294 evra mesečno. Penzije su nešto više u entitetu Federacija BiH nego u Republici Srpskoj.

Treba napomenuti da u praksi, posebno u zemljama regiona, prosečna penzija ne predstavlja pravi prikaz stanja na terenu. Jako veliki broj starije populacije prima minimalne penzije, koje su u pravilu znatno niže od prosečne, dok prosek „popravlja“ dosta manji broj onih koji primaju veće penzije.

U Srbiji recimo ima 1.650.000 penzionera, što je petina stanovništva. Poslednje dostupni podaci pokazuju da čak 900.000 penzionera ima niža primanja od prosečne penzije, dok najvišu penziju (višu od 850 evra) prima 11.000 ljudi. Iz Udruženja sindikata penzionera Srbije su saopštili da 1,1 milion penzionera u državi živi na granici siromaštva prenosi GPMaljevac.

kurir.rs/RTCG