Ima 1.300 evra penziju i jedva preživljava: Starica je invalid, štedi na hrani, a ovo joj je najveća muka
Mnogi Balkanci odlaze u Nemačku kako bi radili i stekli dobru penziju. Ukoliko se nakon penzionisanja vrate u domovinu s nemačkom penzijom mogu lepo da žive. Međutim, penzioneri u Nemačkoj muku muče da skrepe kraj s krajem.
Kristi Cimerer (82) žali se da zbog male penzije ne može da pokrije sve životne troškove. Ona živi sama u minhenskom naselju Vestend. Mesečno joj, nakon što plati kiriju, zdravstveno osiguranje i ostale troškove, ostane samo 350 evra, zbog čega redovno odlazi na organizovani besplatni ručak u obližnji Centar za starije osobe i podršku humanitarne organizacije Karitas.
Pored penzije od 1.300 evra ona prima i 330 evra državne pomoći za stanovanje, što ju je veoma pogodilo kada je bila prinuđena da traži ovu vrstu pomoći.
- Pre bih radila dva posla nego tražila pomoć centra za socijalni rad. To je možda glupo, ali čovek ipak ima svoj ponos. Za mene je oduvek bilo najvažnije da stojim na svojim nogama. Uvek sam imala svoj novac i svoj automobil - kaže Krista, koja je počela da radi sa samo 14 godina.
Ostala udovica sa petoro dece
Sa nepunih 38 godina ostala je udovica sa petoro male dece. Sedam godina kasnije ponovo je pronašla ljubav i sa drugim partnerom provela skoro 30 godina u istom stanu u kojem i danas živi. Njen partner je preminuo 2019. godine, pa se ona danas ponovo sama bori kroz život.
Pre četiri godine, nakon pada i preloma karlice, postala je zavisna od hodalice. Fizička ograničenja u kombinaciji sa finansijskim problemima stvaraju joj veoma težak svakodnevni život.
- Veće stvari jednostavno ne mogu da priuštim - kaže ona.
Trenutno joj je hitno potrebno kupatilo prilagođeno osobama sa invaliditetom, jer u kadu ulazi uz ogroman napor.
- Proglašena sam stopostotnim invalidom. Služba za negu u Nemačkoj daje pomoć do 4.000 evra za renoviranje kupatila, ali ni taj iznos nije dovoljan da pokrije troškove. Umorna sam od toga da provodim sate u kupatilu jer ne mogu normalno da se pomeram - objašnjava ona.
Obroci po nižim cenama
Kristi sada štedi za renoviranje kupatila, a deo troškova će joj pokriti deca. Da bi mogla da preživi štedi i na sitnicama - kupuje najjeftiniju kozmetiku, od ponedeljka do petka odlazi na besplatan ručak u Karitasov centar, a ostatak vremena sama kuva.
Velika sreća joj je što živi u stanu koji pripada stambenoj zadruzi, pa joj kirija iznosi samo 610 evra mesečno, što je za skupi Minhen prava retkost. Drugi penzioneri koji nemaju svoj stan plaćaju mnogo veće troškove.
Socijalni pedagog Ralf Emerih, koji radi u pomenutom centru u Vestendu, kaže da su usamljenost i siromaštvo najveći problemi penzionera. Oni od ponedeljka do petka u centru mogu da dobiju topao obrok po nižoj ceni ili čak potpuno besplatno.
Centar korisnicima nudi i sportske aktivnosti poput joge i gimnastike, kurseve jezika, treninge pamćenja i posete muzejima. Ljudi koji koriste usluge ovog centra uglavnom imaju male penzije - žene između 500 i 600 evra, a muškarci oko 1.100 do 1.200 evra.
Međutim, mnogi stariji ljudi uopšte ne znaju za ove vrste pomoći ili ih je sramota i plaše se odlaska u institucije. Zato je pokrenut projekat pod nazivom "SAVE“, u okviru kojeg stručnjaci i socijalni radnici obilaze starije ljude na ulicama, trgovima i u parkovima, pružaju im prve anonimne informacije i grade poverenje kako bi ih lakše izvukli iz izolacije i siromaštva.
Biznis magazin/Dnevno
