ODRŽIVA POLJOPRIVREDA: INOVACIJE I IZAZOVI

Uticaj klimatskih promena na održive poljoprivredne prakse - regenerativna poljoprivreda i agroekologija, automatizaciji i digitalizacija poljoprivrede, bezbednost hrane i na koji način osigurati visoki standard kvaliteta hrane u promenljivim klimatskim uslovima, bile su neke od tema o kojima se diskutovalo tokom prvog panela “Održiva poljoprivreda: inovacije i izazovi”

Takođe, razgovaralo se o finansiranju i globalnoj integraciji održivih poljoprivrednih praksi u kontekstu podrške za održivu proizvodnju i njen uticaj na globalne lance snabdevanja.

Ivana Popović: Ministarstvo radi na tome da se pomogne poljoprivrdnicima

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Ivana Popović je navela da je statistika zastrašujuća, i da ukoliko ne promenimo naše ponašanje kada je poljoprivreda u pitanju, suočićemo se sa velikim problemima.

„Klimatske promene su veliki izazov sa kojkim se Srbija suočava, regenerativna poljoprivreda je repenje i jedino ukoliko nju uključimo u planove, uspećemo da se izborimo sa problemima koje su nam donele klimatske promene. Moramo da uvodimo ozbiljne proene u poljoprivredu, a regenerativna poljoprivreda je ključ kako bi uspeli da obezbedimo budućnost generacija koje dolaze. Naše ministarstvo je posvećeno rešavanju ovih pitanja i svi sinhronizaovano rade na tome kako bi pomogli naši poljoprivrednicima kako bi tu tranziciju ka održivoj poljoprivredi postigli“, ona je dodala da je regenerativna poljoprivreda zaokružena priča i da svi sektori uspevaju to da prepoznaju kao ključnu stvar budućnosti poljoprivrede. Sa ekologijom i biogorivima ruku pod ruku idemo u pravom smeru.

Nada Šmigić: Klimatske promene utiču na kvalitete sirovina

Prof. dr Nada Šmigić sa poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu kazala je da je poljoprivredni sektor je usko povezan sa prehrambenim sektorim i jasno je da su klimatske promene uticale na sve sektore poljoprivrede pa direktno utiče na prehrambeni sektor, a klimatske promene utiču na kvalitet sirovina. Takođe, problem sa kojim se suočava poljoprivreda jeste upotreba pesticida koja svakako utiče na kvalitet sirovina, a kasnije i prehrambenih proizvoda. Mere, monitoring i kontrola, kao i rugorozna primena svih principa u prehrambenom sektoru mora da se kontiunirano sprovode, kako bismo osigurali bezbednost proizvoda“, istakla je Šmigić.
Ona je dodala da se posebno sa ovim problemima susreću mala i srednja preduzeća.

- Problemi standarda i regulative su nešto što oni detektuju kao problem, a mi smo tu da im u tome pomognemo. Imali smo puno evropskih projekata koje uključuju uticaj klimatskih promena, a najvažniji su oni koji uključuju male proizvođece i probleme sa kojima se oni svakodnevno suočavaju.

Marijana Mijić: Razumevanje ključ za postizanje dobre saradnje

Marijana Mijić, šefica odeljenja za održivi razvoj ProCredit banke Srbije je istakla je da će hrana i kvalitet hrane biti najveći izazov u budućnosti jer je što se tiče jklimatskih promena, poljoprivreda na udaru njihovog uticaja. Finansijski sektor tu svakako ima svoju ulogu da pomogne poljoprivredi. Mi imamo sektore u banci koji se bave poljoprivredom. Kada se uključe i klimatske promene, potrebe poljoprivrednika se menjaju i njima je samim tim potrebna dodatna pomoć, a mi sve to moramo da uzmemo u obzir priikom finansijskih usluga koje im naša banka pruža“, navela je Mijić.

Ona je dodala da poljoprivreda i da lje zavisi od države, odnosno od subvencija i poljoprivrednici dosta toga planiraju u skladu sa tim, a zatim i u saradnji sa finansijskim sektorom.

„Prvo inicijalno razumevanje je ključ za postizanje dobre saradnje, a mi se trudimo da to usvojimo sve one probleme koje oni navode da bismo im pomogli na adekvatan način“, rekla je ona.

Dr Lugonja: Preporuke za aktere u poljoprivredi

Dr Tijana Nikolić Lugonja sa Bio Sense Instituta je navela da je Biosense Institut radio na mnogim projektima koji se bave pitanjima o kojima govorimo danas.

„U okviru projekta Svetske banke radili smo istraživanja i analize mnogih faktora koji utiču na poljoprivrednu proizvodnju. Do sada su se ekologija i biodiverzizet u poljoprivredi malo spominjali, ali u svetlu klimatskih promena i pretnjama koje donose, to se sada znatno promenilo. Za te projekte tražimo podršku EU, a radili smo jedan projekat koji se bavi donošenjem odluka poljoprivrednika u svetlu klimatskih promena i njihovih uticaja na poljoprivredne predele. Takođe istražujemo optimizaciju predela i analizu prirodnih staništa kako bi sutra mogli da dajemo preporuke koje će svim akterima u poljoprivredi pomogli u ostvarenju ciljeva održivosti i zaštite životne sredine“, kazala je ona.

Ona je dodala da je rad sa poljoprivrednicima koje su pitali koji su konkretni problemi sa kojima se susreću i saznali smo da su ekonomski faktori nešto što njih opredeljuje.

- Mi ovde govorimo i o zaštiti biodiverziteta, pa celu situaciju treba posmatrati u tom smeru. Mi smo istraživali šta bi donosioci odluka trebalo da obezbede strateške ciljeve, a vidimo iz trenda sadnje gde se vidi da zbog klimatskih promena, ukoliko je godina bila sušna sledeće godine menjaju kulturu. Biosense će se fokusirati da udeo povrtnjaka i voćnjaka raste, da se oni pametno održavaju, ali bez malih poljoprivrednika sve ove ciljeve održivosti ne možemo postići - rekla je ona.

M. Antonijević