RE-SET SAMIT: Energetska tranzicija na zelenu energiju

Energetska tranzicija neophodna je da bi se postigla karbonska neutralnost i zaustavilo globalno zagrevanje, saglasni su učesnici jučerašnje Re-set konferencije posvećene ekonomiji

- Oslanjamo se oko 60-65 odsto na proizvodnju energije iz uglja, ali, na sreću, bogati smo hidropotencijalom, vetrom, suncem i geotermalnom energijom, i to treba da iskoristimo. Doneli smo 2021. Zakon o obnovljivim izvorima energije koji treba da podstiče zelenu tranziciju i veću integraciju OIE u naš sistem. Država će nastaviti da podstiče privatni sektor da ulaže i da ima sigurnost da će država nadoknaditi određene razlike u ceni. Interesovanje je veliko.

Ministarka Ðedović je konstatovala da će cene električne energije moraju da rastu i za građane i za privredu.

- To su svakako bolne promene, ali država mora da subvencioniše najugroženije, za koje smo izdvojili tri puta više sredstava u budžetu ove godine. Tražimo balans da država pomogne onima kojima to zaista treba, a da opet ima održive cene na tržištu za građane i za privredu, koje mogu da omoguće funkcionisanje našeg sistema.

Šef za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji Nikola Bertolini rekao je da je EU u poslednje tri godine uložila oko 1,2 milijarde evra i veliki deo tog novca odlazi u energetski sektor. On je dodao da EU zajedno sa Srbijom intenzivno radi na diverzifikaciji gasa.

- Srbija je razvila ambiciozan plan podržan značajnom finansijskom pomoći EU, koja će pomoći ugroženim porodicama i preduzećima da se izbore sa energetskom krizom; poboljšati energetsku sigurnost i snabdevanje energijom i pružiti podršku za prelazak na zelenu energiju.

On je rekao da je EU rasporedila paket energetske podrške od 165 miliona evra kako bi pomogla u smanjenju računa za struju za najugroženija domaćinstva i mala preduzeća u Srbiji i da paralelno radi sa Srbijom na projektima diverzifikacije, efikasnosti, proizvodnje obnovljive energije i projektima novih gasnih i električnih priključaka.

Alesandro Bragonzi, šef regionalnog predstavništva za Zapadni Balkan „EIB Global“, objasnio je da postoji sporazum međunarodnih institucija o važnosti energetskog pitanja, kao i o modalitetima sprovođenja energetskih reformi.

- Uloga EIB uklapa se u strategiju i politiku EU. Sve naše finansijske aktivnosti se oslanjaju na politike i ciljeve koje je ustanovila EU. Mi nismo politička institucija, što znači da mi treba da analiziramo tehničku izvodljivost projekata. Način na koji funkcionišemo jeste da finansiramo javni i privatni sektor. Kada je Srbija u pitanju, finansiranje javnog sektora sprovodi se finansiranjem Vlade Republike Srbije.

Potencijal tranzicije

U okviru prvog panela „Energetska bezbednost u skladu s globalnim izazovima“, ambasador Švajcarske u Srbiji Nj. e. Urs Šmid podsetio je da je „zavisnost od ruskog gasa shvaćena kao slabost, zbog čega je počelo da se radi na diverzifikaciji snabdevanja gasom i obnovljivosti izvora energije“.

- Evropsko energetsko tržište je međusobno povezano. Nova vizija energetske bezbednosti u Evropi ima i pozitivne i negativne uticaje. Švajcarska podržava Srbiju po pitanju dekarbonizacije i sistema grejanja. Podržavamo proces prve aukcije za energetiku, jer su aukcije veoma važne. Poslednji aspekt, ali ne i najmanje važan, jeste smanjenje potrošnje energije.

Stefan Almehagen Sandstad, prvi sekretar Ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji, istakao je da je tranzicija izazov jer zahteva velike promene u energetskim sistemima.

- Postoji veliki potencijal za Srbiju da izađe iz ove tranzicije sa boljim energetskim sistemom i većom zelenom proizvodnjom. Srbija je blagoslovena ogromnim potencijalima u hidroenergetici i ima dovoljno vetra i sunca. Takođe, ima dug period jeftine proizvodnje energije i dovoljne domaće proizvodnje da može da zadovolji potrebe građana i industrije.

Milka Mumović, ekspert za električnu energiju i statistiku Sekretarijata Energetske zajednice, rekla je da je potrebno stvoriti uslove da se naše tržište u potpunosti integriše sa evropskim energetskim tržištem.

- Ta osnova postoji, ali nezgodno je to što, kad se donose propisi, mi nemamo pravo glasa jer smo van EU. Cilj je da se bude na istoj trasi i da se ide u istom smeru - rekla je Mumovićeva.

Milan Zdravković, izvršni direktor operatora Distributivnog sistema JP „Srbijagas“, ocenio je da je prirodni gas važan energent, koji je neophodan tokom zelene tranzicije.

- Možda je moj sud subjektivne prirode, ali mislim da nije dobro što su negde 2018. počela razmišljanja koja potcenjuju ulogu prirodnog gasa i ne sagledavaju potrebu da on mora jedno vreme da bude prisutan kako bi obezbedio prelazak na zelenu energiju.

Nebojša Petrović, savetnik generalnog direktora AD „Elektromreža Srbije“, podsetio je da se Srbija izjasnila za 2030. godinu za smanjenje emisija gasova staklene bašte za 33 procenta.

- Druga prelomna godina je 2050, kada treba ispuniti zahtev za nultom emisijom gasova staklene bašte. Zato je jedna od ključnih stvari fleksibilnost elektroenergetskog sistema. Skladištenje električne energije je veoma bitno ne samo za Srbiju i region, a i EU to potencira.

Energetska stabilnost

Na drugom panelu „Politika energetske tranzicije“ Jovana Joksimović, pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije iz Ministarstva rudarstva i energetike, konstatovala je da proces dekarbonizacije nije jednostavan.

- Vlada je kao jedan tim u ozbiljnim strateškim prekretnicama, gde pokušavamo da trasiramo put. Radimo na nacionalnom planu za energetiku i klimu, koji planiramo do polovine ove godine da usvojimo. Radimo i na strategiji razvoja za energetiku, koji planiramo da usvojimo do kraja ove godine. Moramo da osiguramo da naš energetski sistem bude stabilan i da osiguramo diverzifikaciju energenata.

Milan Ðorđević, šef službe za unapređenje tehničkog sistema elektrana JP EPS, istakao je da je elektroprivreda u prethodnom periodu sprovela niz mera kako bi se bezbednost i stabilnost snabdevanja održale na odgovarajućem nivou.

- Od početka godine smo od izvoza ostvarili profit od 38.000.000 dinara - rekao je Ðorđević. Kada je reč o zelenoj tranziciji, istakao je dve specifičnosti vezane za EPS.

Kristijan Šiling, prvi sekretar i rukovodilac razvojne saradnje Ambasade Savezne Republike Nemačke, naglasio je važnost aktivnog uključivanja svih građana u sprovođenje zelene tranzicije.

- Ne može da bude odgovornost samo na vladi, niti na ministarstvu energetike, kao ni na donatorima, već je neophodno da se uključi svaki pojedinac. Promena u načinu razmišljanja je važna. U Nemačkoj nekoliko meseci postoje pokušaji da se obezbedi nezavisnost od ruskog gasa. U tu svrhu političari komuniciraju sa građanima i pokušavaju da im objasne kako da se uključe i šta treba da rade.

Energetsko siromaštvo

U trećem panelu, čiji je naziv „Ulaganje kroz modele zajedničkog delovanja“, stručnjak za energetiku Petar Maksimović dao je definiciju energetski siromašnog kupca:

- Karakteristike tih kupaca jesu niski prihodi, visoka potrošnja energije u odnosu na prihode i niska energetska efikasnost. Pomenuo bih primer Austrije, gde postoji tzv. klimatski bonus, gde se građanima daje 500 evra, a deci 250 kako bi se prevazišao problem energetskog siromaštva. Ne kažem da je to nužno dobro, ali to jeste primer načina kako da se izborimo sa aktuelnim problemom.

S druge strane, Dušan Vasiljević, međunarodni ekspert za strateško planiranje i direktor „Vestern Balkans konsalting globala“ d. o. o., smatra da novčana pomoć države za plaćanje struje nije adekvatno rešenje.

- Energetsko siromaštvo je samo derivat opšteg siromaštva. Ne postoji bogat građanin koji je energetski siromašan. To je u stvari beda koja se preliva na sve aspekte. Ako vi dajete neku milostinju tim građanima, nećete dugoročno rešiti problem. To nije dobro prvenstveno jer se takvim ljudima lako manipuliše - rekao je Vasiljević. Kao jedno od mogućih rešenja za energetsko siromaštvo naveo da građaninu, umesto što mu dajete novac za struju, obezbedite da uzme na otplatu neki uređaj koji radi, recimo, na geotermalnu energiju.

Miloš Vučković, stariji partner u „Karanović & partners“, saglasio se da davanje novčane pomoći nije trajno rešenje.

- Vrlo je dobra inicijativa da se zamene kućni aparati koji stvaraju problem i koji ko zna otkad traju u domaćinstvima. Postoje zemlje u EU koje imaju posebne programe za to da se zamene stari kućni aparati i da se stanovništvu obezbedi pomoć u vidu različitih podsticaja kako bi se kupovali uređaji koji imaju oznaku eko-dizajna.

Bojan Bogdanović, principal u Enerdži efišensi end grin bildings, EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj), istakao je da, mada jesu najugroženija grupa, nisu samo energetski siromašni kupci ugroženi već čitava populacija.

- EBRD mnogo radi na regulatornom i strateškom okviru energetske tranzicije. Radimo i na dijagnostici pravedne tranzicije i na raznim vidovima podrške. Situacija je danas takva da postoji pretnja svima koji se bave energetikom, a ne samo energetski ugroženim kupcima, mada njima svakako jeste najteže.

Jelena Vukić