SUNCE JE ENERGIJA BUDUĆNOSTI: Zašto je Srbija ne koristi?

Zbog povećanja cena fosilnih goriva, kao i zbog jačanja svesti o potrebi očuvanja životne sredine, sve više raste interes za korišćenje Sunčeve energije

Promena klimatskog sistema

Istraživanja UNDP pokazuju da je u periodu od 1990. do 2010, broj ljudi koji imaju električnu energiju porastao za 1,7 milijardi, a sa porastom broja stanovnika u svetu, raste i tražnja za jeftinim energentima. Globalna ekonomija, koja počiva na fosilnim gorivima, i povećanje emisije gasova sa efektom staklene bašte drastično menjaju naš klimatski sistem. Posledice se vide na svakom kontinentu.

Međutim, došlo je do nove inicijative za podsticanje korišćenja alternativnih energenata. U 2011. obnovljivi energenti činili su više od 20 odsto proizvedene električne energije u svetu. Međutim, pošto svaki peti čovek i dalje nema električnu energiju, a s obzirom na rast potražnje, moraće da dođe do znatnog povećanja proizvodnje obnovljive energije u celom svetu.

Prepoznajući značaj obnovljive energije, Ujedinjene nacije su kao cilj broj 7 Agende održivog razvoja 2030. uvrstile dostupnu i obnovljivu energiju za sve, a Evropska unija se obavezala da će do 2020. godine povećati udeo obnovljive energije na 20% ukupne potrošnje i unaprediti energetsku efikasnost za 20%. Međutim, prošle nedelje Evropski parlament i članice EU u Briselu su se dogovorile da će ipak 32 odsto energije proizvoditi iz obnovljivih izvora, više nego što je to inicijalno planirano. Prema poslednjim dostupnim podacima iz 2015, 21,8% ukupne energije dolazilo je iz obnovljivih izvora. Ovim ciljevima, pored poboljšanja energetske efikasnosti, predviđeno je i da se smanji emisija ugljen-dioksida (CO2) za najmanje 20% u odnosu na 1990. godinu.

Istraživanja koja su sproveli iz Kineskog udruženja industrije fotonaponske opreme (CPIA) pokazuju da je ukupna snaga svetskih solarnih elektrana u 2017. godini povećana za čak 33,7%, odnosno na 405 gigavata (GW). Samo u Kini novoinstalirana snaga solarnih elektrana u 2017. iznosila je 53 GW, a njihova ukupna snaga dostigla je 130 GW. Ovi podaci pokazuju da je Kina po novoinstaliranoj snazi sunčanih elektrana na svetskom vrhu već nekoliko godina.

Srbija ne koristi potencijal

Prosečno Sunčevo zračenje u Srbiji je za oko 40% veće od evropskog proseka, ali i pored toga korišćenje Sunčeve energije za proizvodnju električne energije daleko zaostaje za zemljama Evropske unije. Stvaranje uslova za razvoj i funkcionalnost održivog tržišta fotonaponskih sistema je od velikog značaja za ekonomiju i očuvanje prirodne sredine u Srbiji.

Aleksandar Macura, direktor programa u RES fondaciji, kaže za Kurir da Srbija skoro uopšte ne koristi energiju Sunca i da su instalisani kapaciteti gotovo beznačajni.

- Ukupna instalisana snaga svih solarnih elektrana u Srbiji, ne samo onih koji koriste fid-in tarifu (podsticajne mere države), procenjuje se na 15 do 16 megavata (MW). To je maksimalna snaga koja može da se proizvede u jednom trenutku, a uglavnom je manja ili ne postoji uopšte, na primer tokom noći. Jedna elektrana na krovu od jednog kW snage može da proizvede recimo 1.100 kWh sati električne energije. To je toliko malo da možemo da kažemo da mi i ne koristimo sunčev potencijal koji je u Srbiji na stotine i hiljade puta veći - kaže Macura.

Neisplativo

On objašnjava da više niko nema pravo da napravi solarnu elektranu pod povlašćenim uslovima, jer je kapacitet od 10 MW, koji je država predvidela za tu vrstu podsticaja, bio ograničen i brzo iscrpljen.

- Ta kvota je popunjena čim je objavljena i verovatno neće biti proširivana. To znači da investitor koji bi želeo da izgradi solarnu elektranu ne može da dobije podsticajnu cenu. Što se građana tiče, u ovom trenutku cena električne energije je takva da je ugradnja solarnih panela isplativa samo ako ulaze u crvenu zonu. Oprema košta oko 1.000 evra po kW instalisane snage, a svaki krov može da primi najmanje dva kW, što znači da je potrebno 2.000 evra samo za opremu. To nije dovoljno za sve potrebe jednog domaćinstava za električnom energijom. U ovom trenutku u manjim preduzećima je ta priča nešto isplativija, ne samo zato što plaćaju skuplju struju nego i zato što više struje troše danju. Problem je što su oba propisa koja regulišu ovu oblast, Zakon o planiranju i izgradnji i Pravilnik o radu distributivne mreže, nepotrebno stroga, što povećava troškove izgradnje solarnih elektrana - ističe Macura.

On dodaje da onaj ko proizvede više električne energije iz solarne elektrane nego što mu je potrebno, da bi mogao da je skladišti, treba da bude priključen na elektromrežu da bi mogao s njom da razmenjuje energiju, ali se to ne isplati.

- Kada proizvodite više energije nego što trošite, morate da smanjite proizvodnju, a da biste to znali, morate da kupite dodatni uređaj koji to prati. Znači, kupite uređaj da biste bacali energiju. To je sistem koji važi u Srbiji. Dva su ključna faktora zbog kojih je proizvodnja solarne energije neisplativa: s jedne strane niska cena struje, a s druge su dodatni troškovi zbog prestroge regulative - naglašava Macura.

M. Radenković- S. Tomčić - D. Glogonjac