JOŠ JEDNA ZEMLJA PRELAZI NA EVRO: Komšije menjaju nacionalnu valutu - Poznato kada nova pravila stupaju na snagu

U prevodu, konačno je uspela da ispuni sve neophodne ekonomskih kriterijuma, iako i dalje postoji zabrinutosti u vezi sa pranjem novca i korupcijom na visokom nivou.

- Ulazak u evrozonu je najbolja investicija koju Bugarska može da napravi za svoju budućnost - izjavio je potpredsednik Komisije Valdis Dombrovskis, dodajući da bi članstvo moglo pomoći Bugarskoj kao što je pomoglo njegovoj domovini Letoniji i ostalim baltičkim državama.

U želji da uteši Bugare, koji tuguju za nacionalnom valutom i strahuju od evra, dao je još neke ideje za šta evro može da posluži:

- U trenutnoj geopolitičkoj situaciji u regionu i ratu Rusije protiv Ukrajine, evro deluje kao štit… Naša štednja je sigurna, valuta stabilna, a zemlje su pokazale otpornost pred nizom ekonomskih šokova.

Dombrovskis je dodao da su ekonomije i kompanije imale koristi od ukidanja troškova konverzije valuta, veće cenovne transparentnosti, pristupa jeftinijem finansiranju i većeg interesovanja međunarodnih investitora. Slaba uteha, jer ova odluka dodatno vezuje jednu od najsiromašnijih članica EU za institucionalne strukture bloka.

Evropska komisija ne očekuje protivljenje ostalih članica evrozone u finalnoj odluci, koja bi trebalo da bude doneta 8. jula na sastanku ministara finansija EU.

Bugarska, koja ima 6,4 miliona stanovnika, obavezala se da će ući u evrozonu još 2007. godine, ali je više puta bila odbijena jer nije ispunila niz konvergencijskih kriterijuma. Visoka inflacija onemogućila je priključenje 2024. i 2025. godine. Međutim, finansijske vlasti su sada obuzdale inflaciju, koja je u proseku iznosila 2,7 odsto tokom 12 meseci zaključno sa aprilom. Domaća inflacija je početkom godine iznosila četiri procenata, zbog rasta PDV-a i ukidanja mera pomoći iz pandemijskog perioda, ali Suardi ističe da je taj efekat "privremen".

On je, takođe, pohvalio Bugarsku zbog "relativno fleksibilnog i efikasnog" tržišta rada, kao i "veoma niskog" javnog duga, koji iznosi 24,1 odsto BDP-a – drugi najniži u EU i znatno ispod referentne granice od 60 procenata.

Lev odlazi, brige ostaju

Međutim, sekiracija ostaje - i unutar zemlje i izvan nje. U subotu su hiljade ljudi izašle na ulice u Bugarskoj zahtevajući da se očuva lev, dosadašnja nacionalna valuta. Kao i u sličnim tranzicijama, postoji strah da će trgovci i kompanije iskoristiti promenu valute za povećanje cena, dok povećana trgovina s ostatkom evrozone može dodatno pogurati rast cena.

- Obezbeđivanje cenovne transparentnosti i suzbijanje zloupotreba u podizanju cena zahtevaće poseban napor - upozorio je Dombrovskis, ali je dodao da su druge zemlje koje su prošle kroz isti proces na kraju uspešno rešile i te izazove.

ECB je u izveštaju navela da će Bugarska, kako bi održala konkurentnost, morati da prati proces ulaska u evrozonu "odgovarajućim politikama", kako bi izbegla prekomerni rast kredita i druge makroekonomske neravnoteže.

Pravna sigurnost i transparentnost takođe su na umu donosiocima odluka. Zapadni mediji pišu da organizovani kriminal i oligarhija već godinama opterećuju Bugarsku, a najnoviji izveštaj EU o vladavini prava izražava zabrinutost zbog nedostatka nezavisnosti nekih regulatornih tela i naglašava da "još uvek nije uspostavljen jasan niz presuda u slučajevima visoke korupcije".

Monetarne vlasti su takođe zabrinute zbog borbe protiv pranja novca. Bugarska se i dalje nalazi na tzv. "sivoj listi" Radne grupe za finansijske akcije, zajedno sa Sirijom, Venecuelom i Jemenom. A to podrazumeva pojačano nadgledanje i ukazuje da, iako je saradljiva, zemlja mora mnogo da poboljša kapacitete za otkrivanje i gonjenje finansijskog kriminala.

- Potreban je dodatni napredak u rešavanju preostalih slabosti u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma - navodi ECB.

Ipak, ove obaveze nisu formalno deo kriterijuma za konvergenciju, pa neće uticati na odluku o članstvu.

Suardi je u juče dodao i da Bugarska previše zavisi od fosilnih goriva, da postoji manjak kvalifikovane radne snage i da obrazovni sistem ima ozbiljne nedostatke. Evropska komisija je upozorila da je čak 30,3 odsto stanovništva Bugarske u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.

biznis.kurir.rs/RT